ПОНОСНИ СМО ЧЛАНОВИ:

p3i3690

НАША НОВА ИЗДАЊА

РАДНО-ПРАВНА ЗАШТИТА

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Budućnost Bolonjskog procesa ugrožena neadekvatnim radnim uslovima i niskim statusom zaposlenih u visokom obrazovanju

Evropski komitet sindikata obrazovanja i Komitet za visoko obrazovanje HERSC izražavaju veliku zabrinutost za budućnost visokog obrazovanja u Evropi u odnosu na primenu Bolonjskog procesa i budućnost Evropskog prostora visokog obrazovanja. Pariski kominike, koji će se usvojiti na Ministarskoj konferenciji u Parizu 24 – 25 maja 2018, fokusira se na to da „Fundamentalne vrednosti“ u visokom obrazovanju, kao što je sloboda izražavanja, autonomija institucija, akademske slobode, nezavisne studentske organizacije i slobodni pokreti studenata i osoblja ostanu integralni deo Evropskog prostora visokog obrazovanja (EHEA). U Evropi se zaposleni u visokom obrazovanju i istraživačkom sektoru suočavaju sa poteškoćama koje rezultiraju  snižavanjem njihovog profesionalnog statusa. Članice Evropskog komiteta sindikata visokog obrazovanja izveštavaju redovno o pretnjama kojima su izloženi nastavnici i istraživači u oblasti profesionalne autonomije kroz narušavanje akademskih sloboda. Takođe izveštavaju o pogoršanju radnih i životnih uslova, uključujući zamrzavanje plata, smanjivanja plata i neprihvatljive promene u šemama penzionog osiguranja. Nesigurno zapošljavanje akademskog osoblja se nastavlja kroz neformalne ugovore bez jasne budućnosti i karijere za mlade, što nepovoljno utiče na atraktivnost nastavničke profesije u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja.

 

Zato su predstavnici evropskih sindikata  pre Ministarske konferencije istakli listu zahteva i dostavili izveštaje, u kojima su sadržana četiri zahteva koji se odnose na budućnost Bolonjskog procesa:

  1. Bolja zaštita akademskih sloboda, kao jedne od funadmentalnih vrednosti Bolonjskog procesa
  2. Značaj većegjavnog (državnog) ulaganja u visoko obrazovanje i istraživanje
  3. Potreba osiguranja podsticajnog radnog okruženja za osoblje, uključujući unapređenje radne sigurnosti i radnih uslova i
  4. Pozivaju na bolje priznanje nastave u visokom obrazovanju

U pogledu situacije sa kojom se suočava sektor visokog obrazovanja i istraživanja u Evropi, sindikati pozivaju učesnike Pariske ministarske konferencije

  • da preduzmu mere kojima će u oblasti visokog obrazovanja i istraživanja podržati demokratske i fundamentalne vrednosti i poštovanje građanskih sloboda i naučni, kulturni, socijalni, ekološki i ekonomski razvoj naših društava
  • da osiguraju demokratsko upravljanje u donošenju odluka u politici visokog obrazovanja i istraživanja i institucija, za uspešnu primenu ciljeva Evropskog prostora visokog obrazovanja, uporedo sa efikasnim i sadržajnim socijalnim dijalogom i kolegijalnim upravljanjem zajedno sa sindikatima obrazovanja i osobljem
  • da osigura punu primenu UNESCO preporuka iz 1997 o statusu nastavnog osoblja u visokom obrazovanju, uz poštovanje institucionalne autonomije, akademskih sloboda, samouprave i kolegijalnosti
  • da garantuju akademske slobode za osoblje u visokom obrazovanju i istraživanju, uključujući i slobodu istraživanja i razvnovrsnost istraživačkih tema, pristupa, metoda i vremenog okvira
  • sprečiti dalju marketizaciju sektora visokog obrazovanja, uključujući i model finansiranja zasnovan na rezultatima. Umesto toga, vlade širom Evropskog prostora visokog obrazovanja moraju posmatrati visoko obrazovanje i istraživanje u dugoročnoj perspektivi, povećati javno ulaganje u univerzitete, koledže i istraživačke institute i zaustaviti uvođenje troškova školarine za studente
  • da osiguraju visok stepen investiranja u pedagoška sredstva s posebnom pažnjom na visokokvalitetnu digitalnu opremu i kontinurani profesionalni razvoj akademskog osoblja
  • da uvedu politike eliminacije nejednakosti i učine akademski život atraktivnom profesijom za sve, posebno mlade i žene, kao i kolege iz socio-ekonomski i rasno nepovoljnog okruženja, uključujući migrante i izbeglice
  • da uvedu inicijative i mere za značajno povećanje procenta žena na višim pozicijama u institucijama visokog obrazovanja
  • da zaustave neformalno i nesigurno zapošljavanje i širenje rada na određeno vreme i sa nepunom normom u sektoru i da te ugovore prevedu na neodređeno vreme – u stalne pozicije da bi se krenulo ka stabilnijoj i atraktivnijoj profesiji
  • da se obezbedi adekvatna podrša smanjenju radnog opterećenja akademskog osoblja, uključujući i smanjenje vremena za časove i obezbedi odgovarajuća administrativna podrška, kako bi zaposleno akademsko osoblje moglo uspostaviti bolji radni i životni balans
  • da se osigura bolji paritet u odnosu između nastave i istraživanja u akademskoj karijeri i garantuje da su i nastava i istraživanje integralni deo života i rada akademskog osoblja

Euridika u svojoj studiji „Modernizacija visokog obrazovanja u Evropi: akademsko osoblje“ (2017) prošle godine izveštava da:

  • sigrunost posla nije norma u akademskom svetu: u skoro svim evropskim zemljama sektor visokog borazovanja nudi i ugovore na određeno i neodređeno vreme, ali je u nekim zemljama celokupno akademsko osoblje zaposleno samo po ugovorima na određeno vreme
  • Što se tiče plata, mnogi članovi akademske zajednice su iskusili „pritisak izvođenja“ u različitim oblastima, uključujući istraživanje, nastavu ili unapređenje kvalifikacije
  • starije akademsko osoblje teži da ima mnogo povoljnije radne uslove i sigurne ugovore nego njihove mlađe kolege
  • žene su i dalje manje zastupljene među akademskim osobljem
  • agencije za eksterno osiguranje kvaliteta koje ispituju institucije fokusiraju se na nastavu i istraživanje, i često zapostavljaju upravljanje ljudskim resursima (procedure zapošljavanja, sistem ocenjivanja na bazi rezultata i praksa unapređenja)
  • Širom Evrope, gotovo da ne postoji široka skala programa kontinuiranog profesionalnog razvoja akademskog osoblja sa mogućnošću da unaprede svoje nastavničke veštine
  • Profesija akademskog osoblja stari, dok su zahtevi kvalifikacija i izvođenja izuzetno visoki: udeo akademskog osoblja starog 50 – 64 godine je iznad 40% u Bugarskoj, Grčkoj, Španiji, Italiji, Sloveniji, Finskoj i Švajcarskoj, au pet zemalja – Bugarskoj, Estoniji, Italiji, Letoniji i Slovačkoj – udeo akademskog osoblja iznad 65 godina prelazi 10%. Sve te zemlje imaju relativno nizak udeo osoblja u kategoriji ispod 35 godina, što može ukazivati na teškoće u generacijskoj obnovi populacije akademskog osoblja

Pored toga, izveštaj ETUCE pod naslovom „Akademci ujedinjeni za kvalitet visokog obrazovanja: glas profesije“ publikovan je za potrebe ministara koji učestvuju na Pariskoj ministarskoj konferenciji. Izveštaj možete preuzeti ovde:http://files-eu.clickdimensions.com/ei-ieorg-a4ucu/files/academicsunitedforqualityhe-en.pdf?_cldee=Ym9ya2EudmlzbmljQGdtYWlsLmNvbQ%3d%3d&recipientid=account-5aa0a021f39bdb11a8460003ffb721cc-0eb525f47c74460a8941b746df

Više informacija o Bolonjskom procesu možete naći ovde:http://link-eu.ei-ie.org/l/8c1ff55410a74809b680ab7d4f505bee/46DFF624/5745FA0C/052018n

  1. Višnić

                                                                                                     

Додaj коментар


Сигурносни код
Освежи