Одавно знамо да нам школе служе за куповину илузија, а да се од нас у школама очекује да „причувамо“децу, остало их не занима. Држава ће реаговати тек кад се физички изместимо из школских зграда на улицу!

Дајте, онда, да затворимо школе, да се више не обмањујемо!

Знамо да државу не занимају ни оцене ни знање ученика, оно се не тражи. Ученици који стекну добро знање свакако и не остају у земљи. Они су ресурс, сировина коју наша држава извози.

Улога учитеља и наставника своди се на чување деце која неће, не желе и не виде суштину у учењу и знању, а њихови родитељи нам кажу да су беспомоћни. Остаје им једино нада да ће у приватним образовним центрима и академијама добити дипломе за будуће руковођење друштвом.

Зато ми сметамо – јер се са места где ми радимо најбоље види та пожељна спирала незнања.

ЗАШТО ДАНАС СТАЈЕМО?

Зато што радимо за државу којој је битније штампање уџбеника од школовања наставника.

Зато што су школе једине установе које раде и кад нема функционалних центара за социјални рад, као ни довољно превентивних диспанзера за физичко и ментално здравље. Лакше је платити наставника јефтиним и лажним обећањима и занемарљиво малом количином новца, а он ће за тај мизерни новац да буде не само професор, него и дефектолог, психијатар, полицајац и социјална служба………………….

А кад кажемо понуда је непристојна, представници Владе се затворе у кабинете, пошаљу нам глумце да статирају на састанцима, са само једном реченицом: У нашој богатој Србији, новца за вас, просветне раднике, нема! Како то да за нас увек – нема?

Ако хоћете да штрајкујете, можемо да прекинемо преговоре, кажу нам! А ово су били преговори??? Више нам личе на бајку са уценом као наравоученијем!

ЗАШТО ДАНАС ЈАВНИ ЧАС ДРЖИМО НА ТРГОВИМА?

Зато што за ове новце, по изјавама руководилаца школа МОРАМО:

  1. Да држимо и припремамо квалитетну наставу, огледну, угледну, припремну, допунску, додатну …
  2. Оцењујемо децу сумативно (образложи и запиши).
  3. Оцењујемо децу формативно (запиши и образложи).
  4. Седимо на стручним већима и планирамо иновативне приступе настави (образложи и запиши).
  5. На захтев директора промовишемо школу и учествујемо у раду најмање 2 – 3 Тима (образложи, запиши и поднеси извештај).
  6. Без права на новчану надокнаду држимо часове слободних наставних активности кад имамо пуну норму обавезних часова
  7. Израђујемо индивидуалне планове рада за децу којима је потребна подршка.
  8. Израђујемо ИОП1 (образложи, запиши).
  9. Израђујемо ИОП2 (образложи и запиши).
  10. На захтев руководиоца координирамо између Тимова (запиши, поднеси извештај).
  11. Радимо са родитељима (сваку изговорену реч запиши!)!
  12. Дежурамо у школским ходницима и школским двориштима (описујемо и записујемо уочено у књигу дежурства).
  13. Осмишљавамо и реализујемо друштвено – користан рад за децу која не желе да поштују правила понашања (запиши).
  14. Идемо на стручна усавршавања (искључиво викендом, предај извештај – неко то броји).
  15. Водимо децу на такмичења и спремамо их за иста (такође викендом, без надокнаде).
  16. Пишемо службене белешке шта смо видели, шта смо чули и шта предузели по питању свега што евентуално занима директора.
  17. Мењамо запослене на боловању најчешће без решења о преконормном раду.
  18. Чувамо децу пре и после наставе.
  19. А ако нећемо од наведеног случајно супротставимо, шаљу на нас лаке коњице директора, инспектора, чак и полиције.

… и све то по Закону (не кажу ком). Брже се мењају законска решења у просвети него што расте зарада запослених у школама. Да смо за сваки правилник и допис који се измени у једној години добијали по динар, до сад бисмо били богати.

ЗАПИШИ, ДРЖАВО, ДА СМО ТИ ДАНАС
РЕКЛИ НЕ НА СВЕ ГОРЕ ПОБРОЈАНО.

Господо надлежни,изгледа нисте видели да је наше стрпљење одавно нестало. И врапци у овој држави знају да нам је лична безбедност угрожена, а за плату испод сваког достојанства. Од нас очекујете да одржимо безбедност ученика…

Измене кривичног закона вам нису приоритетне, чекају јануар, касните 18 месеци. Милостињом коју нудите у јануару опет смо испод просека примања.

Делите нас својом понудом. Од скромне лепиње коју нудите, наставницима дајете комад коре и средине, а осталима само кору без средине).

БРАВО! Дељење сте савладали, множење вам никако не иде.

Саберите колико нас је данас! Тако ћете нас боље разумети.

ЕТО, ЗАТО!

ПА ТИ, ДРЖАВО, ЗАПИШИ ДА НЕЋУ ВИШЕ ДА ТИ БУДЕМ ПОСЛЕДЊА БРИГА!

ЗБОГ НАШЕ НАЈБОЉЕ ДЕЦЕ – НЕЋУ!

 

ПРЕУЗМИТЕ ТЕКСТ ОВДЕ !