За Унију синдиката просветних радника Србије 1. септембар је, традиционално, дан за штрајк, за који су остали синдикати образовања, како кажу, чули из медија. А управо као жељу за медијском промоцијом неки од представника репрезентативних синдиката просвете тумаче одлуку Уније да протестом обележи сутрашњи почетак нове школске године.

– Први септембар би могао бити добар тренутак да се скрене пажња јавности на положај просветних радника, али да једнодневни штрајк није начин на који ће се указати на постојеће незадовољство. Прво, када се организује штрајк, он мора да има свој крајњи циљ, односно стратегију, у смислу шта радити ако онај против кога је уперен не испуни захтевано, а такође мора да буде масован и добро организован. Традиционални штрајк јесте медијско скретање пажње и ништа друго. У широј јавности обично има контраефекат – коментарише за Данас Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, чланице Синдиката радника у просвети Србије (СРПС).

Он мисли да би у тренутку када синдикати не уживају довољно поверење код запослених прикладније било скретање пажње у виду заједничке конференције четири репрезентативна синдиката, заједничког организовања протеста или неког вида перформанса.

– Таквим потезом би сви показали да су спремни да се одрекну своји партикуларних интереса, да пређу преко личних сујета и подела, као и да им скретање медијске пажње није само по себи циљ, већ заиста средство да се дође до успешне мобилизације чланова синдиката. Мислим да је у овом тренутку главни задатак руководства свих синдиката да поврате изгубљено поверење – каже Марков.

Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић каже да би протест првог дана нове школске године имао негативан одјек у јавности јер после две године деца крећу нормално у школу, те да је чланство послушало сугестије родитеља.

– Унија је обезвредила појам штрајка и протеста. Ако се организује било који вид синдикалне борбе он мора да буде у договору са свим осталим представницима запослених у образовању. Није поента у томе да се штрајкује у 500 школа, а притом треба имати у виду да су дискутабилни многи бројеви који се износе у јавност. Мени то изгледа као борба за синдикално тржиште и изазивање медијске пажње, јер се сваког 1. септембра поставља питање хоће ли неко ући у штрајк – каже Илић.

На питање како онда делује најава Републичког одбора Синдиката образовања Србије да ће предузети све облике синдикалне борбе, укључујући и штрајк, ако нова Влада до почетка новембра не започне преговоре о захтеву за повећање зарада запосленима у образовању за 25 одсто, Илић одговара:
– То је регуларан начин. Ми смо најавили наше захтеве и ред је да нас онај ко буде дошао на чело Министарства

просвете позове да видимо да ли нешто моће да уради. Ако не, онда иде најава протеста или штрајка упозорења, па штрајк. И сами знате да смо законски ограничени што се тиче штрајка – наводи Илић.

Упитана колико је реалан успех штрајка имајући у виду како су прошли сви досадашњи, она каже да ће позвати све синдикате да се прикључе.

– Ми сматрамо да 1. септембар није добар датум за штрајк јер запослене више занима њихов статус, да ли имају пуну норму и да ли ће бити збринути ако су технолошки вишкови. Kао синдикат подржавамо сваки вид борбе за побољшање положаја запослених али сматрамо да се циљеви могу постићи једино заједничким деловањем, а за штрајк Уније смо сазнали из медија – каже Срђан Словић, председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“.

Из Независног синдиката просветних радника Војводине, који је члан разједињеног СРПС-а, поручују да је безброј разлога за незадовољство запослених у просвети, те је сваки бунт и исказивање незадовољства охрабрујуће, али да је успех потребно више.

– Изградња капацитета за успешну борбу подразумева и способност да се штрајком и протестом као крајњим средством успешно окончају преговори са надлежним институцијама. Нама у овој једначини недостаје јединство запослених, а њега нема због ничим оправданог ега челника репрезентативних синдиката и међусобних сујета оних који би морали да окупљају, а не да разједињују. Најављени штрајк и протест Уније синдиката просветних радника Србије само је последњи доказ изнетих чињеница – каже Душан Kокот, председник НСПРВ-а.

Он додаје да Унија, као репрезентативна синдикална организација, има апсолутно право и законску могућност да о својим поступцима самостално одлучује.

– Са другима се нису консултовали о штрајку и никога нису, осим у медијима, позвали на заједничко деловање. Истрајавање у одлуци о несарадњи са другим сидникатима највише кошта баш Унију, али кошта и све нас. Обашка што је таква одлука Уније антисиндикална и супротна здравом разуму. Јасно је да без јединства запослених у образовању нисмо достојан противник. Став нашег синдиката је да учествовање у промашеним акцијама (а најављени штрајк и протест Уније видимо баш на тај начин) не може решити нагомилане проблеме у систему образовања и нећемо позвати чланство да му се придржи. Са друге стране, бунтовни дух никада не треба гушити и НСПРВ никада никоме неће забранити да се придружи протесту који организује неки други синдикат – истиче Kокот.

 

ИЗВОР: DANAS