Школске зборнице су све празније, а за поједине наставничке смерове на факултетима пријављује се и до 12 пута мање студената него до пре само неколико година. Из организација просветних радника тврде да је ситуација са недостатком наставног кадра – алармантна.

„Дуги низ година постоји тај дефицит наставног кадра нарочито у појединим предметима а сад постаје алармантно јер директори не могу да пронађу ни замене радника који су на боловању а камоли за она упражњена радна места која постоје тренутно у образовним системима”, каже за Маркер Милибор Саковић, директор Прве економске школе у Београду И члан Друштва директора школа Србије.

Недовољан број наставника за последицу има запошљавање неадекватног кадра. Више од хиљаду наставника у основним и средњим школама није квалификовано за предмете које предају, сопштено је још 2018.  Пет година касније, ситуација није ништа боља.

“Ако по правилнику о стручној спреми директор направи уступак па запосли неког професора који нема адекватну стручну спрему а у том тренутку га нема ни на тржишту рада, нема технолошких вишкова, настава мора да се одржи, дакле он ће да запосли некога ко ће се припремати за час и предавати предмет за који се није школовао” , наводи Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије.

Да су принуђени на уступке приликом одабира наставника, наводи и директор Прве економске школе.

“Када на Националној служби за запошљавање не пронађемо кадар, сналазимо се преко приватних контаката са колегама. Када ни то не буде, зовемо факултете И онда прихватамо и неког студента. Ту је проблем што студент нема адекватно образовање али је студент из те струке, није то нестручно у оном буквалном смислу да не познаје струку, него нема адекватну законску диплому о завршеном високом образовању”, објашњава Милибор Саковић.

Неке од мера за гашење пожара, судећи према радној верзији измена кровног закона из области образовања која  се појавила у јавности, јесте и снижавање критеријума, односно увођење могућности да за катедром буду и наставници који су завршили основне студије из потребног предмета, али са мастер дипломом из било које области, као и да у стручним школама могу да предају свршени средњошколци. Саговорници Маркера тврде да то ипак неће решити основне разлоге због којих млади не желе да радни век проведу у учионици – урушен углед и лош материјални положај наставника, чије су плате испод републичког просека.

“Мислим да Министарство просвете препознаје у довољној мери значај овог проблема али проблем је што је овде моћ у Министарству финансија. То је тај виши ниво који каже, ето нема се пара. Ми увек кажемо, градите путеве, школе, научне центре али ко ће у њима радити ако је плата редовног професора на универзитету 105 хиљада динара. Значи он  ће радити у некој другој земљи где ће адекватно наплатити свој труд и рад и своје научно истраживање. Тако да све лежи у рукама Министарства финансија”, оцењује Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије.

Решења за мањак наставничког кадра недавно су, кроз Иницијативу за спас школства, предложили и декани осам факултета, на којима се школују наставници. Међу предложеним мерама је и знатно повећање плата просветних радника и стипендирање студената. Из Министарства просвете за Маркер наводе да су од Национално-просветног савета тражилии да расправља о предлозима декана, док из Савета кажу да ће став о томе имати до краја месеца.

Извор: Инсајдер