После дугих и мукотрпних преговора, коначно је потписан и објављен Посебан колективни уговор за високо образовање у „Сл.гласнику“ бр. 86. од 06.12.2019.године. Велике заслуге свакако припадају и Синдикату образовања Србије и председници Валентини Илић која је својом упорношћу и великим ангажовањем допринела да се овај Уговор коначно потпише, што је посебно истакао и министар Младен Шарчевић на дан потписивања Уговора. Посебан колективни уговор за високо образовање ступa на снагу дана 14.12.2019.године и примењиваће се једну годину од дана ступања на снагу.
Шта нам доноси овај колективни уговор у односу на друге важеће прописе које регулишу радне односе?!
Посебним колективним уговором за високо образовање уређују се: права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у високошколским установама чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина којима се средства за плате обезбеђују у буџету Републике Србије. Послодавац у смислу Уговора је установа, а општим актом код послодавца могу се утврдити и већа права запослених од права утврђеним Уговором, као и друга права која нису утврђена Уговором у складу са Законом. Дакле, високошколске установе које имају на снази важеће Правилнике о раду, који прописују већа права од овог Уговора, могу и даље да примењују своја општа акта, али уколико општа акта прописују неповољнија права у односу на овај Уговор, примениће се повољније право за запослене.
Наставно особље заснива радни однос у установи по поступку у складу са одредбама Закона о високом образовању а ненаставно особље заснива радни однос у складу са законом којим се уређује рад.
Посебним колективним уговором утврђени су критеријуми за увећање законског минимума годишњег одмора од 20 дана и то по основу доприноса на раду; услова рада; радног искуства; образовања и оспособљености за рад и другим критеријумима. Годишњи одмор по свим утврђеним критеријумима не може трајати дуже од 35 дана, док је Законом о раду ово право ограничено на 30 дана. Запослени имају право и на плаћено одсуство са рада до 7 радних дана у случају: склапања брака – 5 радних дана; порођаја супруге – 5 радних дана; теже болести члана уже породице – 5 радних дана; заштите од отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованим елементарном непогодом – 5 радних дана; селидбе сопственог домаћинства на подручују истог места – 2 радна дана; селидбе сопственог домаћинства из једног у друго насељено место – 3 радна дана; полагања стручног или другог испита – од 1 до 5 радних дана у зависности од трајања полагања испита; учествовања на синдикалним сусретима, семинарима, програмима образовања за синдикалне активности и сл. – 7 радних дана. Поред права на плаћено одуство по наведеним основима, запослени има право на плаћено одсуство и у случају: смрти члана уже породице – 5 радних дана и добровољног давања крви – 2 узастопна дана, рачунајући и дан давања крви. Послодавац може запосленом да омогући и право на неплаћено одсуство, уколико не ремети процес рада у следећим случајевима: дошколовавања – од 30 дана до једне године; учешћа у научноистраживачком, односно уметничко истраживачком пројекту – до окончања пројекта и израде докторске дисертације, односно докторског уметничког пројекта – до годину дана.
Право запослених које је значајно повољније у односу на Закон о раду јесте право на отпремнину при престанку радног односа ради коришћења права на пензију, и то запослени који одлазе у пензију након ступања на снагу овог Уговора ће уместо са две просечне плате у установи, одлазити у пензију са три просечне плате по запосленом код послодавца, односно три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији, ако је то за запосленог повољније. Овим Уговором прописано је и право запослених на солидарну помоћ у случајевима: настанка трајне тешке инвалидности, у висини две просечне плате, једном у току календарске године; привремене спречености за рад услед болести или повреде на раду дуже од три месеца, у висини једне просечне плате једном у току календарске године; набавке медицинских помагала, хируршких интервенција и набавке лекова ван позитивне здравствене листе, у висини једне просечне плате једном у току календарске године.
Такође једно од права које запослени добијају овим Уговором, јесте право на јубиларну награду када наврше 10, 20 или 30 година рада оствареног у радном односу у износу: пола просечне плате – за 10 година рада; једне просечне плате – за 20 година рада и једне и по просечне плате – за 30 година рада. Важно је напоменути да сви запослени који су у овој години навршили 10, 20 или 30 година рада оствареног у радном односу остварују право на исплату јубиларне награде имајући у виду да Посебан колективни уговор за високо образовање ступa на снагу ове године, тачније дана 14.12.2019.године. Под просечном платом сматра се просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи или јубиларне награде, односно просечна плата у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику у моменту исплате солидарне помоћи или јубиларне награде, ако је то повољније за запосленог.
Овај Уговор је прописао и јасан поступак као и критеријуме за проглашавање вишка запослених. Програм решавања вишка запослених доноси орган управљања установе, уз претходно прибављено мишљење репрезентативног синдиката у установи. Одређивање запосленог коме се по основу вишка запослених отказује уговор о раду, врши послодавац на предлог Комисије коју чине три члана које именује орган управљања установе на предлог репрезентативног синдиката у установи, од којих су два члана из реда наставног особља а један из реда ненаставног особља. Утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба на истом радном месту, врши се на основу следећих критеријума: рада оствареног у радном односу; образовања и оспособљености за рад; резултата рада; имовног стања; здравственог стања и броја малолетне деце на редовном школовању запосленог. Такође је овај Уговор прописао којим категоријама запослених („заштићене категорије“) не може престати радни однос без њихове сагласности по основу технолошког вишка, и то: запосленој за време трудноће или са дететом до две године старости; запосленом самохраном родитељу; запосленом – родитељу деце са инвалидитетом – родитељу који има статус „родитељ неговатељ“; ако оба брачна друга раде у истој установи, једном од брачних другова; запосленом мушкарцу који има најмање 35 година стажа осигурања а запосленој жени која има најмање 30 година стажа осигурања, без њихове сагласности, под условом да не испуњава један од услова за пензију.
Послодавац је у складу са одредбама овог Уговора дужан да обезбеди синдикалној организацији установе репрезентативног синдиката услове за рад као и да представнику репрезентативног синдиката у установи омогући присуствовање седницама органа управљања и стручних органа у установи и у том смислу је дужан да репрезентативном синдикату у установи доставља уредан позив са материјалом за наведене седнице.
Једно од права за које се током преговора за закључивање Уговора борио Синдикат образовања Србије јесте и право синдикалних представника на увећану зараду и изборио се да представници репрезентативних синдиката потписника овог уговора, имају право на увећану плату од 12% у синдикалним организацијам у коју је учлањено више од 50% запослених, а уколико је у синдикалну организацију учлањено мање од 50% запослених, председник синдикалне оранизације има право на сразмерно увећану месечну плату до 12%.
Важно је напоменути и да ће се овај Уговор примењивати годину дана од ступања на снагу, а не наредне три године као остали колективни уговори из разлога што се очекује ступање законских прописа који уређују финансирање високог образовања, те ће од истих зависити и одређена права запослених која гарантује Посебан колективни уговор за високо образовање. Свакако је боље да и запослени у високом образовању уживају одређена права које гарантује колективни уговор у наредном периоду од годину дана, него да остану ускраћени за права која уживају запослени у основним, средњим школама, ученичком и студентском стандарду.
