У ЈЕДНОЈ школи у Јужноморавском региону донедавно је математику предавао социолог. Он је, да би се добро припремио за час и да се не би обрукао пред ђацима, лекције из математике вредно учио код куће и понављао градиво које је као ђак „прошао“ неку деценију раније.

Овај случај зачудио је чак и његове колеге које су навикле да, у недостатку наставног кадра из појединих предмета, а нарочито физике и математике, „улећу“ нестручни кадрови, укључујући и студенте друге године Математичког факултета.
Kолико су дефицитарни ти наставници, показује и податак Министарства просвете, према коме математику у школама предаје 457 људи који немају адекватну стручност за то, а физику њих 239. Такође, информатику предаје 109 нестручних наставника, немачки 133 и енглески 48 наставника који немају потребно образовање прописано правилницима Министарства просвете.
Да се ствари у будућности неће поправити, говори и чињеница да је на наставничким смеровима на факулетитима из године у годину све мање студената. Осим за математику и физику, све је мање заинтересованих за хемију, географију, биологију…
Тако је на београдском Физичком факултету уписано само осам будућних професора физике, а у Новом Саду – један. На Хемијском факултету је шест бруцоша, а у Новом Саду два.
Декан Математичког факултета у Београду проф. Зоран Ракић казао је да је тенденција опадања броја кандидата на наставничком смеру кренула од 2015, када их је било 112.
– Наредне године је било упола мање, а већ тада је у школама недостајало око 500 математичара и исто толико физичара – рекао је Ракић.
Такође, школама прети опасност да остану и без наставника друштвених предмета. Опште је познато да наставничке смерове за српски језик и књижевност на Филолошком факултету уписује врло мало студената. А на Филозофском факултету су приметили да ја смањено интересовање за историју, па је ове године попуњена само половина места.

Опасност да просвета остане без кадра уочили су и на Универзитету у Београду, а проректор за наставу проф. др Дејан Филиповић истиче да идемо ка алармантном стању и да ћемо за коју годину остати без наставника појединих предмета и у основним и средњим школама.
– Универзитет у Београду спрема се да направи акциони план којим ће побољшати интересовање матураната за наставничке смерове и то ће нам бити један од приоритета у раду – рекао је недавно проф. Филиповић. Он напомиње да решење треба тражити у разговору са Министарством просвете и деканима факултета који школују наставнике, како би се нашло решење за проблем који угрожава будућност српске просвете.

Просветни синдикати одавно упозоравају на овај проблем.
– Недостаје нам професора физике, математике, али и немачког језика, који предају људи који су завршили енглески, а немачки слушали као Б предмет, две године – каже нам Александар Николић, представник Синдиката образовања Србије из Лесковца. Он истиче да су школе приморане да ангажују некога ко ће држати часове, па то врло често буду студенти.
– Они знају градиво, али је питање колико су стручни да пренесу знање – каже Николић и цитира речи свог ментора:
– Није знање знати, него је знање знање дати.

МАЛЕ ПЛАТЕ, УНИШТЕН АУТОРИТЕТ
ДЕKАН Математичког факултета проф. др Зоран Ракић појашњава да је разлог за слабо интересовање за наставничке факултете – мале плате и закони којима је уништен ауторитет наставника, па их за мале паре малтретирају и ђаци и њихови родитељи:
– Појавио се и ИТ сектор, где су плате много веће него у просвети. У ИТ сектору талентовани ђаци с много мање рада него професори могу да добију одличну плату.

 

ИЗВОР: НОВОСТИ