Регионални семинар о родној равнправности и социјалном дијалогу

У Вилнусу је 25 и 26. фебруара одржан други регионални семинар о социјалном дијалогу и родној равноправности, за представнике синдиката образовања махом из Централне и Источне Европе, у оквиру пројекта који финансира Европска комисија, а реализује Европски комитет синдиката образовања. Први семинар је одржан у Риму, а наредни је у Минхену, за различите групе земаља. Фокус пројекта је на оснаживању синдиката образовања да кроз социјални дијалог поставе питање родне равноправности у наставничкој професији.

Учесници семинара су закључили да синдикати образовања треба да родну димензију укључе у све дискусије у социјалном дијалогу.

У раду семинара је учествовало више од 30 представника синдиката образовања из Босне и Херцеговине, Бугарске, Естоније , Француске, Летоније, Литваније, Црне Горе, Пољске, Румуније и Србије., који су имали прилику да размене мишљења са колегама о значајним питањима родне равноправности, као што су хоризонтална и вертикална сегрегација у образовном сектору, изазови баланса рада и живота, јаза у платама и пензијама у наставничкој професији и родно заснованом насиљу на радном месту –  кроз панел дискусије, презентације, рад у радним групама и практичним вежбама. Учесници су изнели примере активности које су њихови синдикати предузимали поводом родне неравноправности употребљавајући инструменте социјалног дијалога, као што је оснивање одељења за родну равноправност унутар синдиката, организовање курсева тренинга и кампања, представљање законодавних предлога и преговарање о колективним уговорима који укључују мере родне равноправности у образовном сектору. Исто тако, учесници су заједничким радом дошли до предлога мера инспиративног акциног плана, укључујући финансијску подршку за наставнике на почетку каријере, боље признавање квалификација за васпитче у предшколским становама, укључивање права на изузимање из колективних уговора, подизање свести о радном оптерећењу наставника, реализовање истраживања о додатном неплаћеном раду који раде жене, као и обезбеђивање тренинга за лидерске позиције за жене у образовном сектору и унутар синдиката образовања.

На основу резултата истраживања спроведеног међу синдикатима образовања – члановима ETUCE, истраживач на пројекту Инга Павловаите је истакла да само 60% синдиката имају одељења или особе задужене да се посебно баве питањима родне равнопавности и да само 40% синдиката наводи да имају унутрашњу политику родне равноправности на делу.Презентацију европског контекста питања родне равноправности дала је Вирџинија Лангбак, директор Европског института за родну равноправност (EIGE), са седиштем у Вилнусу, у чијим просторијама је и одржан овај семинар. Директорка Института је упознала учеснике семинара са широком лепезом студија које су реализовали, о питањима као што је знање наставника о родној равноправности, учешће жена у области науке, технологије, инжењерских наука и математике, затим целоживотном образовању и обуци наставника, са циљем да Европску комисију снабде са одговарајућим информацијама, како би се могле донети одговарајуће одлуке. Такође је истакла да ће се у 2019. години индекс родне равноправности концентрисати на тему баланса рада и приватног живота. Госпођа Лангбак је најавила сарадњу са земљама Западног Балкана, што ће такође бити један од приоритета овог Института и позвала наше синдикате на сарадњу.

О специфичним изазовима са којима се суочавају наставници у образовном систему Литваније, учеснике је упознала др Маргарита Јанкаускаите из Центра за унапређење равноправности, као и представници литванских синдиката образовања. Они су истакли снажно присуство родних стереотипа у образовању и друштву у целини, конзервативне ставове родитеља према настави о родној култури, одсуство питања родне равноправности у колективним уговорима, недостатак самопуздања међу литванским наставницама да преузму управљачке позиције.

Закључујући радионицу, Росела Бенедети, председница ETUCE сталног комитета за равноправност, је истакла да синдикати образовања не говоре само у име наставника, већ и свих европских грађана, јер се у свом раду не баве само економским питањима, већ и питањима социјалне кохезије, људских права, равноправности и културног раста који су основа за здраво друштво. Будући да су експерти у социјалном дијалогу и засновани на солидарности, синдикати образовања су укључени у различите облике заступања која теже ка родно равноправнијем друштву и бољој Европи у целини.

Трећи, завршни семинар биће одржан у Минхену током марта, а завршна конференција пројекта у септембру у Букурешту.

Б. Вишнић

Панел – Хоризонтална и вертикална сегрегација у образовању

У оквиру панела о хоризонталној и вертикалној сегрегацији по позиву је учествовала Борка Вишнић, која је истакла да су готово идентични подаци о високом учешћу жена у нижим нивоима образовања и смањивање њиховог учешћа у вишим нивоима образовања као и у структури чланства нашег синдиката. Податке о учешћу жена у чланству и органима синдиката пратимо више од десет година, а промене су и резултат активности у реализацији пројекта о родној равноправности, који је указао на проблем и начине његовог решавања. Једна од значајнијих промена је и више мушкараца међу васпитачима у предшколским установама, тако да смо једина организација у којој је мушкарац председник Одбора за преедшколско васпитање и образовање, уз још два члана Одбора. Но, то још увек није последица систематске активности на промоцији и подстицању  да више мушкараца уписује и завршава школовање за професију васпитача, јер је и код нас, као и у већини земаља, васпитачка професија потцењена и није адекватно материјално вреднована. У вертикалној сегрегацији, очигледна је доминација мушкараца на управљачким позицијама и то их је све више у вишим нивоима образовања.

То доводи и до разлике у платама, а потом и разлике у пензијама, наравно, на штету жена. Поштовање законских одредби о родној равноправности и обавезном проценту жена у неким структурама је довела до већег учешћа жена, али генерално постоји негативан став према квотама, тако да је потребно много рада на подстицању већег учешћа жена и у одређеним професијама и у преузимању одговорних позиција на којима се доносе одлуке.