Школа мора бити сигурно место за све који у њој бораве – ученике, наставнике и помоћно особље. На жалост, у нашој свакодневици све чешће сведочимо вербалним претњама, психолошком притиску и физичким нападима на запослене у образовању. То не потиче само од ученика, већ и од родитеља, бивших ученика и посетилаца школа. Такав притисак руши ауторитет наставника, угрожава њихово здравље и озбиљно ремети образовни процес.

Синдикат образовања Србије је још пре трагичних догађаја који су уздрмали читаво друштво упозоравао да је проблем насиља у школама системски и да се без правовремене заштите запослених он може само продубљивати. Апели су били усмерени ка јаснијем дефинисању надлежности, појачаном раду стручних служби и хитном увођењу механизама правне заштите наставника.

Након трагедије, ови захтеви добили су већу видљивост. Важно је, међутим, подсетити да синдикат није реаговао тек тада – већ дуго инсистира да се сваки напад на наставника третира као кривично дело.

Такав захтев је уродио плодом крајем 2024. године, када су усвојене измене и допуне Кривичног законика Републике Србије. Уведено је ново кривично дело – „Напад на лице запослено у установи у области образовања и васпитања“.

То је значајан корак напред ка циљу да школа постане место сигурности, а не страха.

Договори са Владом и Министарством просвете о изменама закона представљају корак ка том циљу. Они нису коначно решење, али јесу доказ да се глас наставника и синдиката чује.

Безбедност у школи није тема за један округли сто или један догађај – то је свакодневна обавеза свих који граде образовни систем.