Наставнички рад обухвата много више од држања часова. Припрема наставе, прегледање домаћих задатака и контролних, састанци, извештаји, разне административне процедуре и ваннаставне активности често заузму више од пола радног дана. Подаци из Европе показују да у средњим школама наставници пред таблом проведу у просеку свега 46,8% времена, док остатак одлази на припреме и бирократске послове.
Овај „невидљиви рад“ јавност ретко уочава. Наставници га најчешће носе кући – време за породицу или одмор замењују папирима, евиденцијама и табелама. Многи сведоче да више личе на чиновнике него на педагоге, што постепено урушава мотивацију и осећај смисла у послу. Научна истраживања потврђују да вишак административних обавеза директно смањује задовољство послом и појачава ризик од „burnout“-а – хроничног исцрпљења, губитка ентузијазма и професионалног изгарања.
Када наставници немају довољно простора за креативност, индивидуалан приступ ђацима и усавршавање наставе, квалитет образовања неизбежно трпи. Дигиталне апликације, извештаји и евиденције јесу потребни, али ако их је превише, постају терет који гуши суштину наставничког позива.
Зато је важно да се разговор о школама не сведе само на „број часова“, већ да обухвати и укупан радни дан наставника. Образовање није скуп табела и извештаја, већ жив систем у коме наставник мора имати подршку, јасне надлежности и време за оно што је најважније – рад са ученицима. Мање непотребне администрације и више поштовања наставничког труда значи и здравији школски систем.