У Бриселу је 9. и 10. маја одржана почетна конференција пројекта чија је главна тема потреба за обновом синдиката у образовању, са мотивационим насловом: „Твој је ред – време је за обнову синдиката!“. Поред уводног излагања Хауарда Стивенсона, истраживача који се дужи низ година бави унутрашњим процесима у синдикатима образовања и ширим друштвеним контекстом у којем синдикати делују, саопштени су и резултати истраживања, као и примери добре праксе: кампање које воде синдикати, како организовати запослене који су недовољно представљени у синдикату, у којим условима делују синдикати и како унапређују комуникацију о синдикалним питањима и јачају лидерске вештине.
Многи синдикати су у сопственим анализама дошли до закључка да је потребно да се мењају, поготово они који су се суочили са наглим падом броја чланова, упркос бројним бенефитима намењеним чланству. То се односи и на земље са изразито високим нивоом синдикализма и дугом традицијом и доказаним значајем синдиката за запослене.
Професор Стивенсон је излагао о изазовима са којима се суочавају радници у образовању и њихови синдикати, као и какви су одговори синдиката на те изазове. Истраживање о ком је говорио реализовано је у више земаља са разних континената, а оно што је заједничко свима односи се радну интензификацију – ради се дуже и више, изложени су депрофесионализацији, нападима на колективно преговарање, синдикална права, као и порасту менаџерства, приватизацији и такмичењу, а однос према синдикатима је промењен – наставници више не приступају синдикату инстиктивно, као што су то чиниле раније генерације. Млади су све мање заинтересовани за политику, па и синдикат. Све то доводи до јаза између притисака на наставнике и синдикалних ресурса. Смањује се број чланова синдиката, такође се смањује и учешће чланова у синдикалним активностима – присуство састанцима, учешће у изборима., смањено је учешће чланова у синдикалним догађајима и акцијама, а истовремено се смањује и све више стари база активиста. Зато је потребан нови приступ којим ће се обезбедити учешће у образовним реформама, потребна је промена политике реформи и промене у синдикату. То подразумева изградњу капацитета синдикалног чланства да делују колективно и донесу промене. Услов за то је организовање на радном месту, организовање око рада, повезивање запослених, изградња савезништава и организовање око идеја – транформација кроз образовање.
На конференцији су представљени примери успешних кампања које су организовали синдикати – од Велике Британије где су се изборили против смањења финансирања школа, Италије где је основна тема кампање била против несигурног рада на универзитетима и Шкотске, где се синдикат традиционално бави и окупља око професионалних питања запослених у образовању.
Наредна област била је везана за квалитет посла и услове запошљавања, о чему је истраживање обавио и припремио презентацију представник ETUC, Европске синдикалне конфедерације. Квалитетан рад се дефинише као добро плаћен, са радном и социјалном заштитом, дугорочним могућностима напредовања, добрим радним условима и безбедним радним окружењем, разумним радним оптерећењем и балансом рада и живота, као и синдикалним предсатвљањем и правима на преговарање. Та дефиниција се у многим областима не примењује у сектору образовања, а додатни изазови су везани за нападе и притиске на образовање и запослене у том сектору. Зато је потребно правити шира савезништва како би се запослени мобилисали на одговоре притисцима којима су изложени.
Поводом организовања запослених који нису представљени у довољној мери, своја искуства су изнели представници пољског синдиката ZNP. Начин да се у синдикату ангажује већи број млађих, био је организовање синдикалне Академије за младе чланове. Главни циљ Академије је да млађе чланове припреме за лидерске позиције у локалним организацијама, школама и заједницама. За њих су организовани семинари, тренинзи и други облици обуке, како би успешно могли да одговоре задацима синдикалног рада. Многи од њих су се већ активно укључили у рад локалних одбора и очекује се њихово даље ангажовање, уз укључивање још више младих у синдикални рад. Слична тема заокупља и рад највећег немачког синдиката образовања GEW, који имају такође посебан програм за младе чланове синдиката. Они имају посебне групе за младе и студенте, гарантована места у највишим органима синдиката, укључују сугестије добијене од младих чланова како унапредити синдикални рад, организују посебне конференције за младе чланове и настоје да синдикални рад прилагоде ритму и потребама младих. Норвешки синдикат образовања UEN се посебно бави укључивањем чланова мигрантског порекла и кроз дефинисане приоритетне области воде рачуна о њиховом укључивању у квалитетно образовање и осигурнаје културе инклузије у организацији. Британски синдикат NASUWT се посебно бави укључивањем жена и других мање представљених група у синдикални рад – кроз огранизовање конференција, оснаживање жена за веће учешће и видљивост представника осталих мањинских група који нису довољно представљене. Представници синдиката запослених у високом образовању UCU истакли су низак ниво синдикалне организованости и потребу програмских промена деловања синдиката. Холандски синдикат образовања AOb у својој стратегији има повезивање синдиката са локалним заједницама, сарадњу са њима и другим синдикатима поводом заједничких акција, са послодавцима, родитељима, локалним школама и заједницама, наставничким колеџима и институтима, славним личностима и свима који су спремни да подрже синдикалне акције. Све то је допринело порасту плата, отварању синдиката и порасту броја чланова свих старосних група, активног ангажовања и порасту позитивне слике синдиката у друштву. Своја искуства су такође изнели и представници шпанског синдиката образовања FECCOO у сарадњи са релевантним чиниоцима у области образовања поводом предлога Националне платформе за јавне школе. Поводом смањења инвестиција у образовање и смањења финансирања образовних потреба, успоставили су сарадњу и са парламентарним групама, тражећи подршку за предложену платформу, али се, упркос постигнутој широј сагласности , промене нису десиле. Практичан рад на обнови синдиката представила је представницa шведског синдиката Lararforbundet. Суочени са значајним падом броја чланова у последњих неколико година, припремили су дугорочну стратегију која је укључила непосредну комуникацију са члановима синдиката, уважавањем њихових ставова и предлога и у вези са професионалним питањимаи питањима синдикалног организовања и рада.
Своја искуства и потребе поводом обнове синдиката учесници су саопштили током рада у радним групама, па смо чули слична искуства и изазове са којима се суочава већина синдиката, као и идеје које могу да унапреде положај синдиката у образовању.
Б. Вишнић
