У петак 29. новембра 2019. године на позив премијерке Ане Брнабић одржан је састанак у склопу Међународне конвенције за борбу против насиља. Састанку у Влади Републике Србије поред представника четири репрезентативна синдиката, присуствовали су и представници невладиних организација, УНИЦЕФ-а и министри у Влади Младен Шарчевић, Златибор Лончар, Зорана Михајловић, Вања Удовичић, Нела Кубуровић, Небојша Стефановић, као и представници Министарства за рад и МДУЛС-а.
Прошле недеље су у свим европским градовима одржани протести на тему насиља, а само у Паризу је изашло 50 хиљада жена. Премијерка је отворила скуп речима да је професионализација образовања кључни фактор и да се мора очувати углед професије. Фондација Јурић је поред ступања на снагу новог закона (Тијанин закон) о доживотној казни за починиоце убиства деце и трудница, кроз 250 радионица по образовним установама, кроз интегрисан приступ младима, спроводи мере праћења и спречавања насиља. Представници УНИЦЕФ-а су инсистирали на раду на менталном здрављу, стандардизацији индикатора насиља, контроли медија о женама, са акцентом на дигиталном насиљу.
Синдикат образовања Србије је заступао ставове да се одредбе члана 110. (који се односи на спречавање дискриминације), члана 111. (спречавање насиља, злостављања и занемаривања, као и члана 112. (нарушавање угледа части и достојанства) ЗОСОВ-а, морају спроводити кроз сва три наведена нивоа насиља, да се морају укључити у рад сви фактори друштва од породице, центара за социјални рад, полиције, судства, али смо пре свега апеловали на средства јавног информисања са мање ријалити програм и сензацијама о насиљу. Ако је ЗОСОВ дефинисао улогу свих фактора у образовном систему, онда га треба и спроводити од предшколског до високог образовања, праћењем генезе насилника и жртве, а највећу одговорност имају директори установа који већину случајева стављају „под тепих“. Премијерка је на крају закључила да ће се интересорна радна група, формирана прошле године, уз допуну чланова представницима синдиката, удружења родитеља и Владе фокусирати на три кључне теме: вршњачко насиље, насиље према запосленима и дигитално насиље. Систем рада ће подразумевати решавање два, три појединачна случаја како би се пронашао модус за решавање свих осталих.
