Представници свих репрезентативних синдиката у просвети, овим путем Вам указују на недостатке Дописа број: 610-00-01333/2024-01 од 20.12.2024. године.

Члан 28. став 5. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања (,,Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018-др. закон, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023) прописује:,,Школски календар може да се мења:

1) у изузетним случајевима по одлуци министра.“

Поставља се питање шта је у конкретном изузетни случај за промену школског календара, односно шта је у свему овоме „изузетно“?

Члан 7. став 1. тачка 3) Закона о основама система образовања и васпитања (,,Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018-др. закон, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023) прописује:,,Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле поштовање људских права и права сваког детета, ученика и одраслог и уважавање људског достојанства; образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној установи у којој се негују отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним вредностима, вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности и у којој је осигурано пуно поштовање права детета, ученика и одраслог.“

Да ли „изутетан случај“ може све ово да деградира?

У првом делу дописа број: 610-00-01333/2024-01 од 20.12.2024. године, наводи се:,,да се прво полугодиште завршава у понедељак 23. децембра 2024. године.“ У другом делу истог дописа се затим наводи да:,,изузетно, ученику који има могућност и изрази жељу да поправи оцену из неког предмета/програма одредиће се термин у којем ће се извршити провера знања.“ Поставља се питање, шта је у конкретном случају „изузетно“, и на који начин и ко то процењује?

У допису се даље наводи: ,,Школе ће најкасније до 27. децембра 2024. године да заврше све активности у вези са доделом ђачких књижица.“ Поставља се велико питање, како и на који начин то да се спроведе, а да све буде у складу са Законом? На ово се надовезује претходно питање које гласи: ,,Како, на који начи и када да се омогући ученицима који изразе жељу да поправе оцену из неког предмета/програма?“

Дописом је прописано и да: ,,Продужени боравак, као посебан облик образовно – васпитног рада, у школама где постоји, организује се и даље, односно до 27. децембра 2024. године, осим за школе са територије АП Војводине. Препорука је да школа изврши анкетирање родитеља и на основу резултата анкетирања организује рад продуженог боравка.“ Све би ово било издодљиво, да је продужени боравак самостални облик образовно-васпитног рада. Продужени боравак представља наставак образовно – васпитног рада редовне наставе. С обзиром да сте навели да се прво полугодиште завршава 23. децембра 2024. године, а самим тим и редовна настава, поставља се питање, на који начин и са којим ученицима да се организује продужени боравак?

Разлог доношења дописа број: 610-00-01333/2024-01 од 20.12.2024. године је, како сте навели, озбиљно угрожавање безбедности ученика. На који начин је законски штрајком запослених у просвети угрожена безбедност ученика?

Ако је мера „превременог распуста“ донета због очувања безбедности и здравља ученика и запослених, да ли то значи да ће ученици, наставници и остали запослени који ће долазити у школе како би обављали активности закључивања оцена, остваривања продуженог боравка… бити небезбедни и здравствено угрожени, односно стављени у подређени положај у односу на оне који неће долазити у школу?

Све ово указује на недостатке и правно неутемељење дописа број: 610-00- 01333/2024-01 од 20.12.2024. године, који је од стране Министра просвете прослеђен директорима школа. Да ли се овим дописом директно препоручује директорима школа да крше законске прописе?

Члан 5. став 2. Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 10/2024) прописује да:,,Ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се утврди закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценти ученика потребан број пута.“

Члан 17. став 10. Правилника о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 10/2024) прописује да: ,,Ученику који није оцењен најмање три пута из предмета у току полугодишта, не може се утврдити закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.“ Став 11. истог члана прописује да:,,Изузетно од става 10. овог члана, ако је недељни фонд часова предмета мањи од два часа, ученику се може утврдити закључна оцена ако је оцењен најмање два пута у полугодишту. У случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута, ученику се може утврдити закључна оцена ако је оцењен једном у полугодишту.“

Поставља се питање – Да ли ће се, уколико директор школе обезбеди услове за одржавање већа, на којима ће се закључити оцене, оцене предметних наставника за ученике које нису оценили потребним бројем оцена у току полугодишта, сматрати да су извршили своју законску обавезу и самим тим радну обавезу, с обзиром на околности које Ви у допису број: 610-00-01333/2024-01 од 20.12.2024. године наводите, а то је да је у овом тренутку угрожена безбедност ученика? Да ли ће се те околности узети приликом начина закључивања оцена?

И на самом крају, директорима школа је од стране Министра просвете све напред наведено прослеђено у форми дописа број: 610-00-01333/2024-01 од 20.12.2024. године, и поставља се јасно и недвосмислено питање, да ли је допис обавезујући акт?