„Danas“
Млинистар просвете, науке и технолошког развоја у интервјуу за данашњи( 27.01.2017.) додатак Данаса „Школска слава”
Шарчевић: Нереалан захтев просветара за исплату помоћи
Са премијером строго послован однос
Захтев за исплату једнократне новчане помоћи запосленима у образовању није реалан, јер збрињавањем дела технолошких вишкова нису остварене реалне уштеде.(?!)
Пише: В. Андрић
Београд 27. јануар 2017. 13:16
Фото: ФоНет/Антонио Ахел
Ако део вишкова збринете на места оних који су у току једне године отишли у пензију, само сте изнивелисали стање. То није уштеђен новац већ само није направљен нови минус – каже у интервјуу за Данас Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, поводом захтева сва четири репрезентативна синдиката да им се исплати помоћ или награда.
Он очекује да ће до почетка наредне школске године око 1.200 људи отићи из образовног система уз отпремнине, али у овом тренутку не може да прецизира које ће се све категорије запослених наћи на том списку. Напомиње да ће можда доћи до вишкова у стручним школама које не буду уписале довољан број ученика, али и да ће бити благог запошљавања информатичара због увођења информатике као обавезног предмета у основној школи од септембра.
*Нацрт новог Закон о основама система образовања и васпитања, који ће се у фебруару наћи на јавној расправи, предвиђа да коначну реч при избору директора школа има министар просвете.
– Процедура избора директора биће иста као и до сада, осим што ће Министарство имати последњу реч. Желимо да се прекине са избором људи за директора који су само нашли просту већину у школском одбору. Министарство ће захтевати укупну анализу и резултате рада сваког кандидата, тражићемо лиценцу и низ других ствари, како бисмо изабрали најбоље. Ми сигурно нећемо бити у колизији са многим добрим школским одборима, али они људи који не желе да раде, не поштују закон, изигравају председнике синдиката, сигурно неће бити бирани за директоре школа. Досад није рађена никаква селекција сем да се обезбеди подршка школског одбора. Ово ће бити једна нова прича, битка за квалитет и само ће квалитет бити вреднован.
*Како ћете знати ко су најквалитетнији људи?
– Како нећемо знати кад се на порталу Министарства просвете све објављује, ту су школске управе, консултоваћемо све које треба …
*Руководиоци школских управа су готово без изузетна у блиским односима са локалним властима.
– Ако је нека школа добила четворку у спољашњем вредновању рада образовних установа, то је показатељ озбиљног рада и ја могу врло брзо да одлучим о таквим директорима. Ми ћемо школе научити да имају добро самовредновање, а са садашњих 200 саветника-спољних сарадника смо добили ресурс који немамо у заводима. Ти људи су предметно профилисани, изабрани су на конкурсу и они могу да раде и предметне надзоре, као и да помажу просветним саветницима у екстерној евалуацији, која је веома важна. Почећемо да користимо савременији алат, то је једна врста дигиталне школе коју смо радно назвали е-просвета, а која ће, осим електронског дневника, омогућити провере разних нивоа знања и где ћемо брзо имати резултат да ли је нешто добро или лоше. Тако ћемо знати шта се дешава у било ком делу Србије и моћи ћемо брже да реагујемо.
*Да ли ће бити расписан конкурс за избор школа у којима ће се у првом кругу увести електронски дневник?
– Неће бити конкурса, јер је то доста компликовано, али смо уз помоћ неколико компанија направили план. Биће то у око 100 школа којима је потребна помоћ на свим нивоима и још толико установа које су већ спремне. Први задатак ће бити увођење електронског дневника, који ће омогућити родитељима да у сваком тренутку виде оцене своје деце. У новом закону се предвиђа и електронско вођење документације, које ће запосленима олакшати живот. Има школа које већ сад то раде и њима ћемо омогућити смањење папирног вођења администрације да би осетиле бољитак и тог елемента.
*Ко ће бити администратори?
– Врло брзо ћу отворити једну непопуларну тему, а то је 40-часовна радна недеља, да видимо шта се под тим подразумева и зашто се све то не ради. Имамо јако много ресурса који су плаћени за нерад и које ћемо употребити.
*Ни такозвани демократичан начин избор директора није истерао политику из школе. Постоји оправдана бојазан да ће централизација коју најављујете ће то појачати.
– Та прича има историјат од комуниста, наставила се у социјализму, али и после 5. октобра, па су једни те исти људи само мењали странке и остајали на челним позицијама.
*Како ћете то променити?
– Тако што директоре неће бирати партија већ квалитет рада. Немам ништа против да је директор члан неке странке, јер он у свом приватном животу као грађанин по Уставу на то има право, али када пређе праг школе, његов једини задатак је да обезбеди да установа ради квалитетно.
*Али ви сте министар кога је политичка партија поставила на то место. Можда ваш наследник неће тако мислити, а законом ћете направити отворен пут да се за руководиоце образовних установа бирају партијски кадрови.
– Та опасност постоји, али ако је свако могао да децентрализује систем до мере потпуне неефикасности и злоупотребе, где немате ниједно одговорно лице, сада ће се знати ко је одговоран. Министар је одговоран премијеру, цела Влада Скупштини и грађанима. Онда ће њему бити много теже да преузима такву врсту одговорности зарад неефикасности. Зашто би неко био министар ако је метиљав, зашто би премијер бирао некога ко не зна свој посао? Можда је то било, можда ја не знам свој посао, па нека одем, али да би ствари функционисале мора да постоји озбиљна влада, озбиљан премијер, озбиљан министар и озбиљни планови и програми. У озбиљним земљама је направљен план шта је то заједничко што ће цело друштво да прихвати, макар у образовању, без обзира на партије. Али то не можемо да поистоветимо са Стратегијом образовања која истиче 2020. и коју дотад не можемо да остваримо. Имам намеру да позовем људе који су остварили резултате, интелектуалце из САНУ, Петнице и многих других институција да направимо отворени меморандум, који треба да послужи као путоказ шта треба да се уради, али и да се тиме спречи самовоља министра и да не дођемо у ситуацију да почињемо из почетка сваки пут кад се влада промени.
*Али уз Стратегију су урађени акциони планови. Значи ли то да правите нову стратегију?
– Не, меморандум ће бити мањег обима од стратегије. А што се тиче акционих планова, многе од њих не можете да остварите у наредне три године јер немамо новца, немогуће је повећати издвајање из БДП како је Стратегијом замишљено, треба брдо новца да се уведе једносменски рад у школама… Писци Стратегије су вероватно били у прилици да од некога преписују, ми немамо намеру да преписујемо већ да сагледамо реалну ситуацију где смо и куда треба да идемо.
*Више пута сте упозоравали директоре да поштују закон, потом сте на то подсетили секретаре школа и тражили да и они то поруче своји директорима. Верујемо да имате сазнања где се закон крши.
– Дуго радим и много знам. То није слато у случајевима када се нешто догодило. Кад пошаљете један општи акт, то је подсећања на ствари које су законом прописане.
*Тиме сте наљутили директоре и секретаре, ови други су вас оптужили да од њих тражите да цинкаре своје претпостављене.
– Нису у праву. Дуго су секретари школа били административни радници, а када су на то место постављени правници држава је желела да штити закон. Директор школе није правник и не мора да зна све правне норме, али треба да води фирму, а није полагао испит за лиценцу. Кад такав директор погреши казну плаћа држава, односно порески обавезници. Ја сам одговоран човек и не желим да плаћам туђе непромишљености, јер нам је тај новац потребан да урадимо нешто паметније.
*Али и сами секретари кажу да међу њима много је оних који не познају довољно школско законодавство.
– Ко им је издао диплому Правног факултета? У новом закону биће прецизиран опис посла секретара школе, али и казнене одредбе, уколико не упозори директора и школски одбор да крше закон. Секретар је једна врста заштитне мере. До сада није било никакве контроле. У чему је проблем да министар просвете контролише, рецимо, да ли су исправни подаци унети у „Доситеј“? Имам гомилу примера да нису. Приказују се лажна одељења, лажна запосленост, новац се одлива… Не видим разлог да и родитељи не буду контролни механизам у школама. Ако велики број ученика узима приватне часове из, рецимо, физике, и ако неки родитељи кажу да је то нормално, ја мислим да није и поставља се питање шта тај наставник ради на допунској настави и да ли је уопште држи.
*Често помињете речи попут кажњавање, оцењивање, Ваша реторика некад посећа на премијерову.
– А како можете другим речима казати кад неко крши закон? Да користим термин санкционисати или да нећемо толерисати, да се правим да нема везе што сада многи крше прописе? Нисам потписао именовање пет директора јер су имали пропусте, а обезбедили су већину у школском одбору. Ако су неки имали намеру да раде лоше, сада то неће моћи. Говорим о мањини, која се више чује, а озбиљни и паметни људи хоће ред и развој. У садашњем закону стоји да се директор стара о много чему, а шта ако се не стара? Са становишта садашњег закона Министарство је потпуно невидљиво, јер директора именује и разрешава школски одбор. Агенција за борбу против корупције је утврдила 36 случајева у којима је препоручено да се ти директори смене. Наша обавеза је била да ту информацију ставимо са сајт и да пошаљемо допис директорима, секретарима и школским одборима да се не праве да је све потаман и као да Агенција не постоји. Знате ли шта се десило? Игнорисало ме је 30 школских одбора, пет је написало да нисмо надлежни, што сам знао, а један је био врло оштар према мени, јер је председник школског одбора адвокат. То је слика Србије, ако не желимо да је мењамо, прича о реформама је бесмислена. Нећете моћи људе да мотивишете само новцем већ променом парадигме у којој се тренутно налазимо. Да се вратим на закон. Он треба да буде рестриктиван за оне који праве прекршаје, а стимулативан за оне који раде добро и нови закон то јесте. Ти добри наставници ће имати велики степен аутономије у раду, планирања пауза у раду, планирања неких пројеката и друго.
*Какав је ваш однос са премијером?
– Строго послован.
*Да ли вас зове, упозорава да нешто нисте урадили како треба, колико често се са њим консултујете?
– Ниједном ме није звао да ме на нешто упозори, два, три пута ме је похвалио на Влади. Лично доживљавам да имам одрешене руке. Немам намеру да траћим време већ имам потребу да будем ефикасан.
*Нисте за ограничавање мандата директорима школа. С друге стране, у високом образовању то постоји.
– Не можемо те моделе пресликавати јер је у високом образовању већа конкуренција.
*Да ли ће у новом закону бити уведен систем финансирања по глави ученика?
– Не можемо да мењамо систем финансирања, јер томе мора да претходи много промена, од питања изједначавања статуса запослених у просвети са другим корисницима буџета, до рационализације.
*Промене од јесени треба да стартују од петог разреда. Зашто је изостављен први циклус основног образовања? Зар није нелогично да се изборни предмети трансформишу у секције од петог разреда, а да остају у нижим разредима?
– Процена је била да не крећемо од почетка, јер је ТИМСС истраживање показало да су нам резултати доста добри у првом циклусу. Али и ту има доста да се ради. Није дефинисан статус страних језика, има дилема да ли све треба да буде предмет, могу ли се неки нови садржаји увести у оквиру постојећих предмета. Шта фали да учитељи буду оспособљени током студија до нивоа Б2 страних језика?
*Стручно друштво ће одмах реаговати јер се наставницима страних језика узима фонд…
– А где пише да морају то да раде професори страних језика? Зашто бих ја гледао интересне групе, које су себи направиле боље позиције? Хајде да видимо шта каже европска пракса. Зашто наставник физичког не би био ментор учитељима па им покаже како да раде квалитетније? Није нам намера да мењамо ничији фонд часова, али мора да се одради оно што подразумева 40-часовна радна недеља.
*Шта ће се десити ако Национални просветни савет не усвоји нови наставни план и програм за пети разред?
– Сачекаћемо да видимо да ли могу да схвате потребе јавности, а ако неће да разумеју, искористићу могућност коју ми пружа закон. Шта ако се ја не слажем са мишљењем НПС-а? Шта ако се не слажем са њиховом структуром?
*Промените закон.
– И мењамо га. Савет је тело које треба да саветује.
*Како ће бити дефинисано оптерећење ученика бројем часова у новом закону?
– Уређује се структура радне недеље. Тачно ће се знати шта улази у обавезну групу предмета, шта је то што се „тврдо“, а шта „меко“ оцењује, да се не правимо да су оцене из ликовног, музичког и физичког исте тежине и оптерећења ученика као математика и физика. Треба одмерити шта је садржајно оптерећујуће, шта треба растеретити да би дете то могло ефикасно да „упије“ током времена проведеног у школи, а да се смањи процес учења код куће. Неопходно је увести другачије моделе учења, али нам недостаје новац за обуку наставника и време.
Нема суфинансирајућих студената
*Које новине доноси нови Закон о високом образовању?
– Уводимо категорију менаџера на универзитетима, образовање у рад јер то тражи привреда. Одустало се од идеје да се уведе категорија суфинансирајућих студената, јер нема новца да би се нешто радикално променило. Више детаља јавност ће знати када почне јавна расправа.
*Када ће бити расписан конкурс за науку?
– Постојећи пројектни циклус је продужен до 30. јуна, али ћемо на пролеће припремити нови, краћи конкурс, који ће подразумевати комбиновани модел финансирања, кроз институције и пројекте. У међувремену, у сарадњи са институтима, тражимо трајно решење за финансирање науке. Поново пописујемо истраживаче да бисмо имали слику где ко ради, јер убудуће неће моћи допунски да раде на 15 места. У финансирању науке ће нам помоћи билатерални договори које имамо са многим државама, попут Америке, Кине, Вијетнама.
Нова мрежа школа
*Када ће бити позната нова мрежа школа у Београду?
– За неколико дана ћемо то објавити градоначелник Београда и ја на конференцији за медије. Нову мрежу донеће и остале локалне самоуправе.
Интервју је објављен у специјалном Светосавском додатку листа Данас.
