АКТУЕЛНО:
Синдикат образовања Србије против предложених решења у Нацрту Закона о штрајку
На јавној раправи поводом Нацрта Закона о штрајку одржаној 10. маја у Београду, представник Синдиката образовања Србије је изразио неслагање са предложеним (старим) решењима којима се образовању практично ускраћује право на штрајк.
Образовање (у тексту Нацрта Закона: просвета) је остало међу делатностима којима се ограничава право на штрајк и сврстано у делатност од општег интереса „у којој прекид рада или обим прекида рада може да угрози живот, личну безбедност и здравље ставновништва или дела становништва“, заједно са електропривредом, водопривредном, саобраћајем, информисањем, ПТТ услугама, комуналним делатностима, производњом основних прехрамбених производа, здравственом и ветеринарском заштитом, друштвеном бригом о деци и социјалном заштитом“.
За све ове делатности, па и образовање, предвиђен је минимум процеса рада, који се по овом предлогу утврђује колективним уговором. Штрајк запослених у образовању регулисан је у Закону о основном образовању и Закону о средњем образовању, а као минимум процеса рада утврђено је трајање школског часа од 30 уместо редовних 45 минута, (за наставнике практичне нааставе 40 минута) и 20 сати рада недељно за васпитаче и стручне сараднике.
На јавној расправи смо указали на мишљење из Међународне организације рада које смо истим поводом тражили и 2011. године: „Комитет сматра да се минимум процеса рада може утврдити у образовном сектору у случају дугог трајања штрајка, а ни тадашње а ни садашње решење не садржи било какве референце за дужину трајања штрајка и стога проширује ситуације у којима минимум процеса рада може бити примењен у образовном сектору. Главни аспект је да то мора бити истински и искључиво минимум услуга , тј. оне које су ограничене на операције које су стриктно неопходне за задовољавање основних потреба ставновништва или минимум захтева за услуге, при задржавању ефективности притиска који је уведен.
Дефинисање минимума процеса рада у основном и средњем образовању је прекомерно у односу на минимум услуга како то промовишу МОР-ови принципи слободе удруживања, то јест чини могућом значајну рестрикцију штрајкачке акције и отуда успоставља режим који може да противуречи самом праву на штрајк.
Друго, пошто тај систем ограничава једно од кључних средстава притиска које је на располагању радницима у одбрани њихових економских и социјалних интереса, њихова организација треба да буде у могућности, да учествује у дефинисању такве услуге, заједно са послодавцима и државним представницима.
Синдикати образовања нису били консултовани о утврђивању минимума процеса рада током припреме нових закона о образовању, те су и у најновијим законима остала ранија решења.
Пошто ће се усвојити нови Закон о штрајку, требало би изменити те одредбе и ускладити их са новим законом или питање штрајка и минимума процеса рада регулисати колективним уговорима, на шта Министарство просвете свакако неће пристати, пошто им регулисање штрајка у закону о основној и средњој школи даје могућност да у старту обесмисле штрајк као облик синдикалне борбе за права запослених.
Све ставове поводом Нацрта Закона о штрајку Синдикат образовања Србије је упутио члановима комисије из редова Савеза самосталних синдиката Србије, који су као чланови СЕС-а учествовали у његовој припреми. Пошто нисмо добили повратне информације, на јавној расправи смо изнели своје неслагање са усвојеним Нацртом закона.
Учеснике Округлог стола смо такође обавестили о информацији из Међународне организације рада да ће се почетком јуна раправљати о питањима која се тичу колективног преговарања и органиченог социјалног дијалога у Србији и захтеву да се доставе информације о стању примене конвенција МОР-а у области образовања.
