СЕКЦИЈА ЖЕНА
Датум креирања среда, 20 април 2011 12:51
Датум последње измене уторак, 18 јун 2013 18:49
Објављено среда, 20 април 2011 12:51
Погодака: 4607
Основана Секција жена Синдиката образовања Србије
У Београду је 26. марта одржан оснивачки састанак Секције жена Синдиката образовања Србије. Састанку је присуствовало тридесетак заинтересованих жена спремних да се укључе у рад секције.
Остале заинтересоване колегинице које нису биле у могућности да присуствују оснивачком састанку, а желе да се укључе у активности секције, добродошле су у нови облик организованог рада Синдиката образовања Србије.
Међу учесницима састанка био је и један представник „јачег пола“, Владимир Сремчевић. Желимо да охрабримо и друге колеге да се укључе у рад секције жена.
За председницу секције изабрана је др Марина Миленковић са Фармацеутског факултета, која је у протеклих неколико година активно укључена у рад Комитета за једнакост Интернационале образовања као представница Синдиката образовања Србије.
Поред председнице, изабране су и чланице Извршног одбора, усвојена одговарајућа оснивачка документа и утврђен програма рада секције за наредни период.
Б.В.
Жене женама – успешно за почетак
Датум креирања среда, 20 април 2011 12:59
Датум последње измене уторак, 18 јун 2013 18:49
Објављено среда, 20 април 2011 12:59
Погодака: 7988
Жене женама – успешно за почетак
У Београду је 25. јуна 2010. у организацији Секције жена Синдиката образовања Србије одржан једнодневни семинар под називом „Жене женама – акција!“. Ово је било прво окупљање чланица Секције после оснивачке скупштине одржане у марту ове године. У раду семинара учествовао је невелик број од преко двадесетак чланица, јер је време одржавања истовремено било и време повећаних обавеза у школама и на факултетима. Но, резултати су такви да с правом можемо рећи оно што су и учеснице на крају изјавиле и речима, а и у евалуационом листу – одличан почетак рада, само треба наставити.
Програм семинара обухватио је више тема које су предвиђене и програмом рада Секције – од заступљености жена у чланству Синдиката образовања Србије до конкретних тема које се искључиво односе на здравље жена: Значај ране дијагностике у превенцији малигних болести код жена и Утицај стреса на кардиоваскуларне болести код жена.
У првој теми под називом „Жене у образовању – жене у синдикату: има ли разлога за акцију?“ прилог је испред Синдиката образовања Србије припремила Борка Вишнић. Наведени су подаци о структури запослених у свим нивоима образовања према полу и структури чланова Синдиката образовања Србије према полу. Таква врста поређења може се извести јер је у Синдикату образовања Србије иновирана база података о члановима из које се, поред податка о родној структури могу анализирати и други подаци о нашим члановима. Мало која организација има такву врсту података, која се годишње иновира и може да послужи за усмеравање активности на јачању наше синдикалне организације. Структура наших чланова идентична је са структуром запослених, сем у високом образовању, где имамо више жена међу члановима него што их је у структури запослених. Познато је да је у предшколском васпитању и образовању највише запослених жена (92.5%), док учешће жена опада са порастом нивоа образовања. Подаци о структури председника синдикалних организација у досадашњем изборном периоду показују да је жена међу председницима до сада било мање него што су заступљене у чланству – од основног до високог образовања, као и да је мање учешће жена у чланству одбора делатности и саставу Републичког одбора него што су заступљене у чланству. Констатовано је да је потребно да се жене више заинтересују за синдикални рад и активније учествују у синдикалном деловању уколико желе да се нека питања која се на њих непосредно односе и решавају за њихову добробит. Завршетком изборних активности током ове и почетком наредне године бићемо у прилици да пратимо промене у родној структури руководстава синдикалних организација и облика деловања у Синдикату образовања Србије и у складу са новим подацима предузмемо одређене активности.
Пажњу учесница семинара посебно је привукло излагање проф. др Марине Миленковић, професорке на Фармацеутском факултету у Београду, председнице Секције жена, под називом: Значај ране дијагностике у превенцији малигних болести код жена. Поред стручне и научне компетенције за ову тему, М. Миленковић се потрудила да излагање буде разумљиво и блиско учесницама које су из наведених информација сазнале који је значај редовних прегледа које свака жена треба да обавља макар једном годишње за превенцију најтежих обољења. Разлози који упућују на развијање превенције и подизање здравствене културе су управо у непостојању симптома у фазама када се болест може лечити и једино редовни прегледи могу да укажу на постојање болести и њего ефикасно лечење. М. Миленковић је истакла и повезаност (не)здравог начина живота са повећаним могућностима појаве болести – нпр. жене пушачи које истовремено имају и хумане папилома вирусе изложене су 14 пута већој могућности појаве малигне болести. Такође је важна и здравствена култура – јер је нпр. у Финској вишеструко мањи проценат жена које оболевају, јер редовно иду на прегледе.
Научна саветница др Ђурђица Јововић, која је и председница Синдиката науке Србије, припремила је излагање са темом „Утицај стреса на кардиоваскуларне болести код жена“. Тема врло актуелна, последице видљиве у повећаном броју обољењма која удружена са ефектима стреса, неповољно утичу на здравље жена и њихову радну способност. Стрес изазива и позитиван догађај (еустрес – позитиван стрес), док негативан може да води у болест (дистрес – негативни стрес). У излагању је истакнута разлика између акутног и хроничног стреса, фактора стреса, испољавања стреса и последица од којих се многе могу спречити. После фазе шока долази фаза резистенције и одбрана траје од 24 до 48 сати; потом долази фаза исцрпљености у којој опада имунитет и расте крвни притисак, док је четврта фаза болест – односно разне врсте аутоимуних болести којима се „не зна узрок“ (као што су шећерна болест, штитна жлезда, хипертензија, атеросклероза, инфаркт). Сам стрес не води директно до инфаркта, али постоји ланац симптома који, уколико се не реагује на њих воде до инфаркта. Учесницама семинара је посебно био занимљив део излагања у којем је др Ђ. Јововић навела бројне начине како се „носити“ са стресом. Међу њима је и разговор са блиским особама, важност комуникације у којој се подели невоља која је изазвала стрес, позитивног окружења и промене начина размишљања, али и „ситних“ ствари које свако од нас може за себе да уради: почев од дељења вишеструких обавеза којима је жена свакодневно изложена – посао, породица, кућа, деца, родитељи… Потреба да се издвоји време за себе – опуштање, вежбе дисања, лагана шетња, пешачење, дружење, брига о здравијој исхрани итд. свакако ће смањити негативне последице стреса и тиме избећи она фаза када се лечење последица мора препустити стручњацима. А то подразумева и дуготрајно лечење, одсуство с посла и додатно оптерећење и за породицу и за жену изложену негативним последицама стреса.
Разговор који је уследио после ових занимљивих и корисних предавања био је врло живахан – и за дефинисање будућих активности синдиката и Секције жена, али и за размену искустава у подизању здравствене културе код жене запослених у образовању. Без обзира на висок образовни ниво жена запослених у образовању, добар број не иде редовно на прегледе, а и у многим срединама су теже доступне институционалне могућности за прегледе. У предшколским установама је, поред редовног здравственог прегледа деце, једно време био обавезан и здравствени преглед запослених, што би, по мишљењу учесница семинара било веома важно за све жене запослене у образовању.
Позитивни примери из Ниша које су изнеле Зорица Китановић и Драгана Ђорђевић указују на могући начин решења проблема – у Нишу лекари долазе у школе и организовани су бесплатни прегледи, а у дому здравља се организује и преглед за све жене запослене у предшколској установи. Велинка Тошић из Лознице је истакла значај подизања свести код жена о потреби редовних прегледа, јер је код многих потребно разбити страх, а потом обезбедити и услове за прегледе. Весна Андрејевић из Београда је истакла да је с обзиром на старосну структуру запослених жена у образовању неопходно информисати жене о томе како да се понашају и да се покрене активност на обавезном годишњем прегледу.
Све учеснице семинара су се заложиле да се покрене иницијатива за обезбеђивање обавезног прегледа за све запослене жене једном годишње. Потребно је испитати могућности укључивања Министарства здравља и Републичког здравственог фонда, а изражена је спремност да и свако додатно плати разумну цену уз повољне услове за реализацију оваквих акција.
Председница Секције жена Марина Миленковић је закључила да је потребно да од нас потекне иницијатива и да се испитају могућности и модели за реализацију ове веома значајне активности за здравље жена, али и за укључивање нашег синдиката у решавање животних потреба својих чланица.
Секција жена ће у даљем раду подстицати активирање регионалне женске мреже, у чему ће највећу улогу имати чланице Извршног одбора Секције жена, које су и биране по регионалном принципу (Горица Матић из Суботице, Биљана Благојевић из Београда, Велинка Тошић из Лознице и Надица Трајковић из Врања). Тиме ће активности Секције добити на масовности и већем утицају међу чланицама.
У бројним похвалама учесница семинара садржана је и оцена да је овај семинар за све био изузетно користан и антистресан, пошто је атмосфера и сам рад био благотворан на њихово позитивно осећање – које су жене приредиле женама. Мушки чланови тима за припрему су са задовољством свему дали логистичку подршку.
Б.Вишнић
С правом се сви ми питамо …
Датум креирања четвртак, 01 децембар 2011 12:33
Датум последње измене уторак, 18 јун 2013 18:49
Објављено четвртак, 01 децембар 2011 12:33
Погодака: 2377
КОМЕНТАР
“ Србија на 145. месту – реална или погрешна слика”
Амерички недељник “Newsweek” је објавио ранг листу на којој је Србија по квалитету живота и експанзивности права жена на поражавајућем 145. месту од 165 земаља света. Коришћени су подаци добијени из области правосуђа, здравства, образовања, економије и политике. “Newsweek” није имао доступне податке из области економије па је Србији неправедно доделио оцену 0 ! ( У ери псеудоновинарства навикли смо да нас годинама уназад страни медији оцрне али ово је заиста превише!!!). Према наведеном истраживању, земља која пружа најквалитетније услове за живот жена и посебну пажњу посвећује професионалном и породичном аспекту, јесте Исланд а последња на листи нашла се Мауританија. Да ли наведени резултати показују реално стање о положају жена у Србији ? Да ли су заиста услови за живот жена у Србији међу најгорима у свету, много испод Македоније и Албаније ?
Поводом ове ранг листе која је објављена у дневном листу “Блиц”, удружење Клуб првих жена које броји 70 чланица је је 22.11.2011. у Народној скупштини Републике Србије организовало скуп под називом : Отворени дијалог, на коме су говориле угледне и успешне жене Србије из привреде, образовања, предузетништва, науке и политике. Циљ овог скупа био је да се демантује постојећа ранг листа и пошаље светској јавности реална слика о положају жена у Србији.
Проф.др Марина Миленковић
РЕФОРМЕ …
Датум креирања среда, 20 април 2011 12:33
Датум последње измене уторак, 18 јун 2013 18:49
Објављено среда, 20 април 2011 12:33
Погодака: 3653
РЕФОРМЕ ПЕНЗИОНИХ СИСТЕМА У ЕВРОПИ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЖЕНЕ
Вања Ивошевић
У целој Европи приметан је демографки тренд продужења животног века, којим се продужава и период у ком појединци користе пензијски систем. Демографски трендови и општа тренд повлачења државе благостања повећали су финансијски притисак на пензионе системе, те отворили питање њихове вјеродостојности и одрживости. Државе су одговориле реформама пензионих система. Реформски тренд пензионих система заснива се на принципу пребацивања финансијске одговорности од послодаваца и државе ка појединцима – радницама и радницима. Све чешће државе и послодавци нису одговорни за осигурање пензионих фондова, већ раднице и радници морају самостално припремити пензијске и инвестиционе планове за себе.
Иако су пензијске реформе биле повезиване примарно са транзиционим земљама централне и источне Европе, сада се догађају у целој Европи. Велик број земаља већ је провео потпуне реформе пензионих система или њихових делова. Но, дебата о даљим или новим реформама пензионих система се наставља у готово свим земљама Европе. Ове реформе имале су и имати ће значајан утицај на учитељ (иц) е, наставнице и професор (иц) е.
Студија „PENSION REFORMS IN EUROPE AND THEIR IMPACT ON WOMEN“ (Ивошевић, 2009)
припремљена за Education Inernational показала је да реформе пензионих система у Европи имају посебно негативан утицај на жене – учитељице, наставнице и професорице. Неједнакости између жена и мушкараца које постоји за време радног века преносе се у пензијско доба кроз пензиони систем који реплицира постојеће неједнакости. Чакштовише, одређени елементи пензијских система могу постојеће неједнакости повећати, док правилна употреба редистрибутивних елемената постојеће неједнакости може умањити.
Опште повлачење државе благостања у пензионим реформама везано је уз делимичну приватизацију пензионих система, те увођење чвршћих веза између износа пензија и пензионих доприноса у току радног вијека. Оба тренда видљива су у целој Европи. Ипак, приватизација пензионих система израженија је у „новим“ чланицама Европске Уније.
Приватизација пензионих система која се огледа у смјањењој улози државе у осигурању пензионих фондова, али и осигурању регулативних механизама и управљању пензијским системом, смјањује праведност и ефикасност пензионих система. Осигурање адекватних прихода у старијој доби подразумијева доношење дугорочних одлука упркос непредвидивости економских и друштвених трендова. За појединце доношење исправних одлука је изузетно тешко, те је вероватно да ће довести до неадекватних прихода за већину. Посебно су угрожене раднице и радници са малим зарадама, непредвидивим запослењем, те земље са нестабилним, транзиционим тржиштима где је појединцима готово немогуће дугорочно предвиђање и планирање.
Пензијски системи који подразумевају мере штедње као додатни механизам осигурања пензије, било обавезне или необавезне, реплицирају и повећавају постојеће разлике на тржишту. Радници на ниско плаћеним позицијама и без сталних уговора, међу којима су жене диспорпорционално заступљене, не могу приуштити значајне уштеде. Мала и често нередовне уплате тих радника значајно нагризају и административни трошкови повезани са вишим трошковима одржавања рачуна малих, сиромашнијих штедиша.
Постојећа разлика у зарадама жена и мушкараца („гендер паи гап“) реплицира се, а често и повећава неким од елемената пензионих система, иу разлику пензија жена и мушкараца („гендер пенсион гап“). Надаље, жене ређе успевају задовољивити увијете за пензију, те чешће падају у категорије нижих примања који воде нижим пензијама. Стога су жене угрожена категорија са већим изгледима живота у сиромаштву у старијој доби.
Један од редистрибутивних елемената пензионих система који може заштити жене, али и друге групе угрожених радника, јест законски регулисана минимална пензија у старијој доби и минимални приход доступан свима. Тенденција смањења или потпуног укидања редистрибутивних елемената пензионих система посебно је важна угроженим групама радника, те значајно утиче на смањење праведности мировниских система.
Реформе пензионих система утичу различито на мушкарце и жене, као и на угрожене групе радника. Резултат је различит степен адекватности и праведности пензионих система у Европи. Оно што је важно јест да буде упознат са различитим могућим ефектима различитих елемената пензионих система, те са трендовима у другим земљама, као би се припремиле основане критике и предлози за предстојеће, даље реформе пензионих система у Европи.
