Образовање деце миграната

У Ларнаки, на грчком делу подељеног Кипра, уочи Светског дана избеглица, 18 и 19. јуна је  одржан други по реду семинар у оквиру пројекта „Социјални партнери у образовању промовишу ефикасно укључивање деце миграната у образовање“, у чијем раду су учествовали представници земаља Централне, Источне и Југоисточне Европе које су на мигрантском путу. Поред представника синдиката образовања, у раду семинара су учествовали и представници послодаваца у образовању, пошто пројекат заједнички реализују европски послодавци и синдикати у образовању као социјални партнери. Такође су свој рад презентовали и представници више организација које су укључене у помоћ и подршку мигрантима: од Црвеног крста, невладиних организација и агенција са вишегодишњим искуством у помоћи мигрантима до удружења родитеља.

Из Синдиката образовања Србије у раду семинара су учествовале председница Валентина Илић и Борка Вишнић, члан Надзорног одбора пројекта.

То је била и прилика да се заједнички сретну представници више синдиката образовања из грчког и турског дела Кипра, који су после дугог низа година супротстављених ставова и политика, нашли начина да заједничким радом долазе до решења многих проблема којима је бременито ово острво. Легални и илегални мигранти којима је острво жељени пролаз ка западној Европи утичу на ионако крхке односе међу овим заједницама.

Грчки део Кипра, по речима њихових званичних представника, има дефинисану политику која се односи на мигранте, као и акциони план решавања проблема, уз коришћење фондова ЕУ, чији су члан, што није случај са северним делом острва који је под окупацијом турских снага већ више деценија. У грчком делу се примењује модел инклузије и интеграције деце миграната у образовни систем, док се у северном делу Кипра тај проблем игнорише.

Подаци о великом броју деце међу мигрантима, које је саопштила Клаудија Колер из Европског форума за студије миграција, говоре о потреби да ЕУ редефинише свој модел образовања миграната, поготово због рестриктивне политике која се примењује у неким земљама ЕУ и депортације миграната.

Прве налазе студије која се припрема за завршну конференцију овог пројекта, која ће се одржати у Бриселу у октобру, саопштио је професор Нихад Бунар са Универзитета у Штокхолму. По његовим речима, основна намера  је да се промовише ефикасна интеграција миграната и избеглица у образовни систем, а за то су послужила искуства из студије случаја у Шпанији, Србији и Белгији. Искуства из Србије су показала на који начин се може организовати и применити модел ефикасне интеграције миграната у образовање, без обзира на недостатак материјалних средстава.

Поред подршке наставницима – мигрантима, предвиђене акције треба да обухвате и стручну помоћ и оспособљавање наставника, информисање, лобирање и радионице за што успешнију интеграцију миграната у образовање, као и школску политику за новопридошле ђаке. У оквиру социјалног дијалога треба радити на уклањању препрека, ремоделовању традиционалног приступа у школама, потребно је радити са родитељима и деце миграната и ученика у школама у које долазе мигранти, као и са друштвеном заједницом у којој делује школа.

Представница Министарства просвјете Црне Горе представила је њихове активности и резултате на укључивању у образовање деце са Косова, махом ромске популације и Египћана, пошто других миграната немају. Министарство образовања са Кипра води три акције – од опште политике, до оснаживања наставника и борбе против расизма и дискриминације. Представница шпанског синдиката FECCOO  Куки Вера Белмонте је говорила о великом приливу избеглица у Шпанију из земаља са политичком нестабилношћу (Колумбија, Никарагва, Салвадор) а потом и из афричких земаља, којима је Шпанија домаћин, због затварања европских граница. Поред активности државних органа, у прихват и рад са избеглицама су укључене бројне организације – од Црвеног крста до УН агенција. Највише се ради на сарадњи са институцијама како би се променила перцепција људи, уклонили стереотипи и предрасуде и утицало на позитивно прихватање различитости. Колеге из грчког синдиката OLME су представиле своја искуства у примени позитивне владине политике према избеглицама и рад на уклањању расистичких погледа на избеглице на локалном нивоу, посебно на неким острвима, где су због страха за туризам испољени негативни ставови према мигрантима. Представили су и активности које се реализују са децом мигрантима у којима могу да учествују без обзира на језичке баријере, а са циљем да се створе односи поверења и повратка у нормалност. Више учесника је сматрало да су на овом скупу требали да учествују и представници турског синдиката и организација, пошто (незванични) подаци говоре да је у Турској 5 милиона избеглица.

Оно што је посебна карактеристика ове групе земаља које су учествовале на семинару је да су то углавном транзитне земље, односно да  огромна већина избеглица нема намере да у њима остане, већ су им крајња дестинација земље Западне Европе. То пред организаторе образовања поставља другачији приступ  –  да се у сарадњи са родитељима деце избеглица укаже на значај њиховог укључивања у образовање, без обзира на неизвесну дужину боравка. Искуства из Србије са „образовним пасошем“ у који су уписана стечена знања и вештине које се преносе у наредну земљу боравка могу да буду веома корисна.

Улогу синдиката у раду са наставницима који образују мигранте представила је председница бугарског синдиката образовања SBU Јанка Такева – у оквиру реализације пројекта припремљена је брошура као помоћ наставницима у прилагођавању програма и успешном раду са мигрантима.

У дискусији на радним групама се расправљало о приоритетима и елементима за водич, односно упутства за даљи рад синдиката и послодаваца у образовању, како би се што ефикасније деца мигранти уључили у образовање. Поред дефинисане политике на националном нивоу, предвиђене су и активности синдиката и других чинилаца на локалном нивоу, али је с правом упозорено да активности не треба да се везују на рад НВО, које имају неизвестан период финансирања, већ на одрживе политике које имају стабилан извор финансирања. Такође су представљени и успешни примери добре праксе која се примењује у овим земљама, у грађењу савезништава и укључивању и наставника избеглица и деце у образовање.

Представници Синдиката образовања Србије су посебно истакли позитиван резултат прошлогодишњег студијског боравка делегације Србији: уз непосредан увид у рад на образовању миграната у више школа и вртића у Србији, колеге из словеначког синдиката SVIZ су одлучиле да кроз синдикалну солидарност прикупе средства за школски прибор за ђаке Основне школе „Бранко Пешић“ у Земуну. Поред сарадње свих чинилаца на утврђивању општих приниципа рада са децом мигрантима, ово је конкретан пример синдикалне солидарност, који показује да и нечије мало може за некога бити заиста велико. Посвећеност наставника те школе што квалитетнијем укључивању миграната у образовање, пример је за многе!

Председница Европске организације послодаваца у образовању Сара Кик и  директорка европског синдиката образовања ETUCE Сузан Флокен, истакле су заједничке циљеве у овој области, потребу унапређивања социјалног дијалога на европском и националним нивоима, како би се уз утврђивање приоритета дошло до синергије више учесника, који ће кроз сарадњу уклањати баријере и у различитим контекстима ефикасно борити против ксенофобије, расизма, уз уважавање различитости. За све је потебна обука наставника и свих учесника у овом процесу.

Б.Вишнић