Једанаест дана пре почетка школске године у Србији и даље се не зна дефинитивно како ће изгледати настава од 1. септембра, али постоје неке назнаке.

Министарство просвете предложило је да се ове године не одлучује о свему на републичком нивоу, већ да школе добију моделе које ће примењивати у зависности од броја заражених, наводе представници просветних синдиката.

„Школска година креће са часовима 45 минута, а онда се прати каква ће да буде епидемиолошка ситуација и примењују се модели различитих боја, како су нам предочили.

„Ниједна школа неће зависити од друге школе“, каже Слободан Брајковић из Синдиката радника у просвети Србије за ББЦ на српском.

Ипак, и даље не постоје званични предлози нити је било који усвојен.

„Иако у овом моменту немамо коначну одлуку о моделу наставе од 1. септембра спремни смо за све опције, али тежимо редовној настави“, написао је 18. августа министар просвете Бранко Ружић на Фејсбуку.

Дефинитивну одлуку требало би да донесе Кризни штаб, водеће тело за сузбијање ширења корона вируса у Србији, чија се седница очекује наредне недеље.

 

Школе се отварају

Иако су овакви предлози могли да дођу у јуну или јулу, а не сад – добро је да је направљен неки систем, оцењује Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије.

„Тако се радило у Словенији и Аустрији, добра је ствар што постоји бар неки план да се школе отворе и да почне рад.

„Предложена је децентрализација, што значи да неће Министарство наложити да школе прелазе на онлајн генерално у целој Србији, већ ће се ићи по показатељима са терена“, каже она за ББЦ на српском.

Како објашњава, све ће бити пребачено на локални ниво – Школских управа.

Школске управе су територијалне организације, свака је задужена за неколико општина и има их 18 у Србији.

„Директори школа ће морати сваког уторка да шаљу извештаје о ситуацијама по школама и на основу тога предлог је да се примењују различити модели – зелени, наранџасти или црвени, свакако уз поштовање епидемиолошких мера.

„Дефинитивну одлуку о томе донеће Кризни штаб“, описује Илић.

Кризни штаб би требало да заседа почетком наредне седмице, према досадашњим најавама.

Илић је за ББЦ пренела предлоге са састанка о моделима различитих боја.

Шта би могао да подразумева који модел?*

ЗЕЛЕНИ: Мање од пет одсто заражених и ђака и запослених – редовна настава, ђаци су у школама, часови трају 45 минута

НАРАНЏАСТИ: Од пет до десет одсто заражених – комбинована настава, онлајн и уживо, али ће онлајн настава бити сваки други дан, а не сваке друге недеље као досад

ЦРВЕНИ: Преко десет одсто заражених у школи – прелазак на онлајн наставу

*Модели нису званични већ су и даље у форми нацрта

 

Одељења ће бити раздвојена у неком од модела, напомиње и Брајковић.

„Неће као прошле године да иду једне недеље пре и поподне, него ће да мењају дане једна група понедељак, среда, петак, друга уторак и четвртак, да би деца више видела наставнике и да би била у току са градивом.

„Овако седам дана не раде ништа, забораве то што су научили и резултати су лоши“, истиче Брајковић.

Класичну наставу не може да замени ниједан модел, уверен је он.

„Нема добре наставе, без редовне наставе.

„Настава на даљину је нужно зло“, каже Брајковић.

Шта кажу лекари?

И чланови Кризног штаба претходних дана давали су изјаве које иду у овом правцу.

„У сваком случају ћемо дати предност нормалној настави, онлајн настава не може квалитетом и квантитетом да замени регуларну наставу.

„Међутим, у местима где има више заражених или ако су деца из породице позитивних, онда ће тамо морати да буде комбинована настава“, истакао је епидемиолог Бранислав Тиодоровић.

Протокол о настави припрема се у сарадњи Министарства просвете и Института за јавно здравље „Батут“, навели су званичници.

Епидемиолог Предраг Кон се посебно залаже за вакцинацију деце.

„Инсистирам на томе да је вакцинација деце у ситуацији када имамо пандемију нешто што је најважније“, поручио је Кон.

Према подацима Валентине Илић, вакцинисано је између две и три хиљаде деце, од 850.000 ђака у Србији.

Какви су досадашњи резултати?

Повратак у школске клупе ове године је посебно важан јер су од почетка пандемије ђаци доста изгубили у континуитету рада, сматра Валентина Илић.

„Годину и по дана је јако велики период, показало се да су изгубили и мотивацију, те нешто мора радикално да се промени“, оцењује Илић.

Ове године у првом уписном року остало је слободних места и на буџету за неке факултете, попут Медицинског факултета у Београду.

„Деца нису положила пријемни, кажу да је то први пут да се тако нешто десило, јер је лош квалитет знања који су добили у овом периоду“, додаје она.

Пад знања може утицати и на мање плате

На врхунцу пандемије, 45 земаља у региону Европе и централне Азије затворило је школе, што је утицало на 185 милиона ученика, подаци су Светске банке.

Упркос напорима да учење на даљину буде што боље, појављује се све више доказа који показују да је затварање школа довело до бројних негативних последица.

„Истраживања су још у току, али рани резултати из Белгије, Холандије, Швајцарске и Велике Британије указују и на мањак усвојеног знања, али и на повећање неједнакости“, наводи се на сајту Светске банке.

Према њиховој рачуници – губици у учењу неће се лоше одразити само у учионицама, већ дугорочно могу утицати на благостање многе деце.

Одавно је познато да је смањење резултата на тестовима повезано са будућим падом запослености.

Насупрот томе, већа ученичка постигнућа доводе до значајног раста будућих прихода, као и додатне године школовања које су повезане са повећањем зараде од 8-9 процената током живота.