Последњих месеци у медијском простору се појавио нови синдикат, Независни синдикат просветних радника Србије, који упорно покушава да искористи незадовољство запослених и привуче чланство које нема. Осим што нема репрезентативност, нема ни чланство које му је потребно да би имао кога да заступа. Овакав „лов у мутном“ је одавно добро познат свима, који су свесни да је само јединство синдиката неопходан услов за остваривање захтева и циљева свих запослених.
Њихове активности се своде искључиво на обрачун са другим синдикатима, продавањем бајки и представљањем као „једини“ прави синдикат. Међутим, тај синдикат води особа која није ни запослена у школи и који је своју легитимност позајмљивао од другог репрезентативног синдиката, да би у одређеном моменту од матичног синдиката изгубио судски спор и остао миноран на синдикалној сцени.
Када смо прошле године одржали протест након случаја насиља над наставницом у Техничкој школи у Трстенику, председник овог „синдиката“ је из своје топле собе и удобне фотеље давао изјаве о положају наставника у школама, уместо да је заједно са осталима био испред ресорног Министарства. Исто се десило и када су сви синдикати у септембру организовали протест. Дакле, нити је учествовао нити је подржао било које синдикалне захтеве. Осим што делује на урушавању синдикалног покрета и мешетарењу, врло перфидно преузима све предлоге, идеје и захтеве других синдиката и представља их као своје.
Јединство репрезентативних синдиката је трн у оку онима са јефтином реториком који живе од конфликата. После битке, лако је бити генерал и притом користити ситуацију за личне интересе. Остаје да се види на који ће то начин овај назови синдикат бранити интересе запослених. Вероватно, злонамерним саопштењима и нападима на друге синдикате.
