Академска слобода представља темељ сваког демократског друштва, кључни стуб научног напретка и гарант интелектуалног развоја. Она омогућава професорима и истраживачима да трагају за истином, преиспитују догме и шире знање без страха од притисака, економских уцена или екстерне цензуре. Међутим, у савременом добу, ово право је под озбиљним ударом глобалних изазова. Један од њих је и све шира и убрзанија примена информационих технологија и вештачке интелигенције. Примена вештачке интелигенције (АИ) у високом образовању доноси корените промене које директно утичу на академске слободе, стварајући како нове просторе за истраживање, тако и озбиљне претње по аутономију рада професора и студената. Синдикати образовања данас имају историјску улогу – они су прва линија одбране аутономије универзитета и радних права запослених у високом образовању, повезујући борбу за достојанствен рад, са борбом за слободну мисао. Као потврда ове кључне улоге, Синдикат образовања Србије био је домаћин значајне међународне Конференције Интернационалне мреже за академске слободе у високом образовању (International Network for Academic Freedom, INAF), која је одржана у Београду 13. јуна. Главна тема овогодишњег INAF састанка била је заштита академских слобода у ери геополитичке поларизације, економске кризе и све брже примене вештачке интелигенције.

Овај скуп окупио је преко 20 универзитетских професора и синдикалних представника из целог света – од Европе (Француска, Шпанија, Португалија, Турска), преко Африке (Тунис, Сенегал, Мароко и Камерун), па све до Канаде. Активно учешће путем Zoom платформе омогућено је и члановима који нису могли лично да допутују у нашу престоницу.

Учесницима се прва обратила мр Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, пожелевши добродошлицу гостима и нагласивши важност синдикалне солидарности у очувању образовних вредности. У радом делу, Јорун Дахл Норгард, председница Сталног комитета за високо образовање и истраживање (Higher Education and Research Standing Committee, ETUCE HERSC) представила је законски оквир за академске слободе у нордијским земљама, понудивши вредне примере добре институционалне праксе. Након ње, Дејвид Робинсон, извршни директор Канадског удружења универзитетских наставника (CAUT), презентовао је кључне препоруке за ревизију УНЕСКО-а из 1997. године о статусу наставног особља у високом образовању. Робинсон се активно залаже за равноправност, поштене услове рада и заштиту основних принципа академских слобода као одговор на савремене претње у оквиру глобалне организације  Education International (EI).

Посебан акценат стављен је на погубан прелазак са јавног на претежно пројектно и корпоративно финансирање. Овај тренд приморава универзитете да усвоје неолибералне моделе управљања, где се научна истраживања вреднују искључиво кроз призму непосредне комерцијалне употребљивости. На тај начин, хуманистичке, друштвене науке и фундаментална истраживања која немају моменталну тржишну вредност бивају потпуно маргинализована. О утицају ове комерцијализације на слободу научних радника и аутоцензуру детаљно је говорила проф. др Марина Миленковић председница Одбора делатности високог образовања Синдиката образовања Србије.

Представници синдиката високог образовања из Француске (SNESUP-FSU) проф. Марић и проф. Шампесме су у свом излагању посебно нагласили утицај вештачке интелигенције на истраживање и публиковање научних радова. Вештачка интелигенција генерише хиперпродукцију научних радова кроз аутоматизацију процеса који су традиционално захтевали дуготрајан интелектуални напор. Истовремено, она и суштински мења академске слободе у истраживању, делујући као претња за истраживачку аутономију, етику и интегритет.

Академска слобода није статично право гарантовано законима, већ динамичан процес који захтева константну одбрану у пракси кроз конкретно деловање синдиката. Улога синдиката огледа се у правној заштити универзитетских професора и истраживача , изградњи солидарних мрежа које спречавају уцене при пројектном финансирању, као и у активном лобирању за праведније законе који гарантују сигурност запослења. Када синдикат штити радно место професора и истраживача, он директно штити и његово право да говори и мисли без страха од одмазде. Поред тога, улога синдиката у борби за веће финансирање науке из државног буџета је кључна, јер они повезују економски положај научних радника са општим друштвеним и технолошким развојем.

Синдикат образовања Србије наставиће да, заједно са међународним партнерима, буде институционални штит који научним радницима омогућава независност од тржишних диктата, јер без радноправне сигурности професора нема ни истинске академске слободе, нити слободног друштва.

Проф. др Марина Миленковић
Председница Одбора делатности високог образовања