Инфо СОС-а:

Јуче, првог марта, је на иницијативу чланова наше синдикалне организације у ОШ „14. октобар“ у Баричу, чија је предсеница уједно и члан ГО Београда, одржан састанак са директорком школе и председнице Синдиката образовања Србије.

У циљу, да се у законским оквирима, обезбеди несметани рад наше синдикалне организације у школи, са око 50% запослених (најхрабријих), разговарано је са органима руковођења школе.

Председница СОС-а је сходно својим ингеренцијама покушала да смири и објасни директорки школе шта јој по Закону ваља чинити а у светлу смањења непотребног притиска на председника наше СО као и на бројне чланове те и остале запослене у школи.

На основу наших сазнања, врши се перманентни и безразложни притисак самовласти једне особе оличене у лику директора школе која забрањује синдикално деловање, која у својој канцеларији држи мониторе видео надзора и тиме врши контролу свих запослених, скоро као у кући „Великог Брата“(?!), директно утиче на појаву лоших међуљудских односа у колективу а себи даје за право да се на седницама Наставничког већа расправља само о једној тачки Дневног реда: О раду синдиката у школи, што представља недопустиви и незаконит притисак на све запослене, независно од синдикалне припадности.

Да подсетимо исту, одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, као и Закона о раду, Посебним колективним уговором, дозвољено је синдикално организаовање запослених и одређен је начин њиховог рада и деловање у органима управљања -школском одбору а да им нису омогућени услови за одржавање састанака, материјално-техничка средства за комуникацију им нису доступна јер у школи ради само директоркин телефон, док су остали искључени?!

Скренули смо јој пажњу да синдикат није никаква „политичка организација“ нити „секта“, како нас директорка доживљава,  већ је законом дозвољена и дефинисана интересна организација запослених, без обзира на све социјалне, националне и верске, полне и друге различитости и особености.

Сходно: малим платама, великим радним обавезама, где ентузијазам запослених држи целокупни образовни систем на својим плећима, упркос лошем друштвеном положају а сјајним достигнућима наших ученика, сматрамо да здрав етос у школи уз добар руководећи рад тима, а не једног човека, може обезбедити постизање наше основне мисије а то је квалитетно образовање и васпитање младих људи!

Ауторитет једног човека се може градити само квалитетним делима који иза њега остају!

Да ово није изоловани и појединачни случај незаконитог понашања само једног директора школе указује и „оцена“ другог директора, овог пута земунске Основне школе „Лазар Саватић“ који дословце пише:

5. “ И ове школске године, посебно оптерећење у раду директора и колектива у целини, било је формирање нове синдикалне организације на нивоу школе, коју је иницирала наставница Марија Мишић. У школи, до прошле школске године није формално функционисала синдикална организација због слабог интересовања запослених, мада је постојао фонд запослених на рачуну постојеће синдикалне организације чији је повереник био секретар  школе Светлана Ракић. Међутим, какао сво чланство није приступило новоформираној организацији, досадашња синдикална организација је остала неугашена са својим решењем и печатом, тако да сада у школи постоје формално две синдикалне организације, а што је непојмљиво за овај колектив у односу на неко раније време који је функционисао изузетно јединствено. По овом основу и даље се осећа подељеност међу члановима колектива коју је у наредном периоду неопходно превазићи“.-Извод из Извештаја директора школе за прво полугодиште 2016/17 године.

Колико је нама познато, а верујте веома смо добро информисани о функционисању школе, у тој школи је уочен „дуализам власти“ који се огледа у неформалном раду вишегодишње пензионисаног директора школе (бившег) и садашњег-формалног директора школе.

По оснивању „нове“ синдикалне организације у складу са Законом о раду и Статутом Синдиката образовања Србије, којој су приступили бројни запослени (око 50% запослених), у фокусу пажње „оба“ директора (и формалног и неформалног) се нашла наша колегиница Марија Мишић, која је након таквог деловања завршила на Ургентном центру Србије.

Након разговора наше председнице са „формалним“ директором школе при чему му је указано на законски рам по питању односа према синдикату у школи, јуна 2016. године, уследило је „затишје“.

Директру школе, смета постојање наше законите синдикалне организације у школи. Одговара му постојање „доскорашње“ организације чији је „повереник“ секретар-правник школе с „фондом“ којим очито неко други располаже а запослени за то одвајају 1% од плате!

Питамо се за кога то одвајају?

Синдикат образовања Србије ће предузети све законом дозвољене мере да се синдикални рад у школама омогући а тиме и да се оваква самовоља директора школа казни и на даље онемопгући!