Привремено …

БОРАВАК миграната у Србији још више ће се продужити после најновијих ригорозних мера мађарских власти, које ће све избеглице затварати у гето, па ће већина њих, на овај или онај начин, морати да буде привремено интегрисана у наш систем.

Очекује се да ће просечан боравак у нашој земљи за једну избегличку породицу трајати око годину дана, а за самце и по пет година, уколико буду чекали да легално изађу из земље.

За све оне који овде бораве месецима, држава је већ организовала неке видове помоћи. Према Уредби која регулише смештај избеглица којима је признато право на уточиште или додељена супсидијарна заштита, пет особа је досад добило накнаду за становање. Реч је о онима који имају коначно решење о признању права на уточиште или супсидијарну заштиту, не старије од годину дана, и који немају приходе. Њима Комесаријат за избеглице плаћа стамбену накнаду у висини минималне зараде.

Далеко већи број њих, 6.800, борави у прихватним центрима, чекајући да МУП одговори на њихове захтеве за азил. Међутим, они су истовремено на мађарским листама за легалан пролазак у ову земљу (Мађарска дневно пушта по 10 људи) и чекају да буду прозвани.

– У центрима имају обезбеђен смештај, храну, здравствену негу, а у сарадњи са НВО психолошку и правну помоћ. За малолетнике за које је процена да се неће овде дуго задржавати, такође у сарадњи са цивилним сектором, организовано је неформално образовање, односно часови енглеског, немачког, математике – каже Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице.

За малолетнике који су у азилној процедури, обезбеђена је редовна настава, на српском језику уз помоћ преводилаца, у Београду и Боговађи. Више од 40 деце похађа ове часове, који се више заснивају на сликама и бројкама, а мање на језику. За децу су организоване и спортске активности.

Људи смештени у центрима добијају потврде МУП са којима се крећу, али не смеју да остану ван центара дуже од 24 сата, јер се у супротном сматра да су променили пребивалиште.

– С обзиром на то да је боравак избеглица у нашој земљи све дужи, они практично постају наши привремени суграђани – каже Радиш Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. – Проблем је што се овим лицима не издаје привремена заштита коју наш закон познаје, и по којој би добили и привремене личне карте на годину дана, имали би не само здравствену, већ и социјалну помоћ и ушли би у систем.