Синдикалцима је јасно да појединачни протести нису решење и да док не наступе једногласно и уједињено неће добити ништа сем попреких погледа родитеља и ученика.

Од четири репрезентативна просветна синдиката само ће Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) штрајковати 1. септембра, на основу одлуке донете још почетком јуна. Штрајкачких захтева имају прегршт, али издвајају три основна: повећање зарада, мањи број ученика у одељењу и да се прописи који се односе на образовање не доносе без социјалног дијалога. Очекују да ће у више од 500 школа, њихових чланица, настава бити скраћена на пола сата, преосталих 15 минута до краја сваког часа запослени у штрајку неће бити у обавези да раде, а осим тога, најавили су, организоваће протестна окупљања, шетње, конференције у многим градовима широм државе. И то самостално. Од других просветних синдиката нису тражили подршку.

– Нисмо посвађани с другим просветним синдикатима, сарађујемо, али о овом првом септембру нисмо с њима разговарали, мада је мени потпуно логично да тог дана сви просветни радници буду у штрајку без обзира на то да ли су и у ком синдикату – каже Јасна Јанковић, председник УСПРС.

Готово сви синдикалци оштро критикују и не могу да верују да је Јанковићева у сусрет штрајку, на недавном састанку у ресорном министарству, као што је саопштио просветни врх „похвалила министра да је изражавао разумевање за просветне раднике током свог мандата и да је својим радом чинио да се запослени у просвети осете добро”. И због тога, између осталог, најављени штрајк уније као промашену акцију која не може решити нагомилане проблеме види Независни синдикат просветних радника Војводине (НСПРВ) и неће позвати чланство, али никоме не забрањује, да се придружи протесту колега првог септембра.

– Безброј је разлога за незадовољство запослених у просвети. Охрабрује свако исказивање бунта, али је за успех потребно више од тога. Са синдикалног становишта, изградња капацитета за успешну борбу подразумева и способност да се штрајком и протестом, као крајњим средством, успешно окончају преговори с надлежним институцијама. У овој једначини просвети недостаје јединство запослених, а њега нема због ничим оправданог ега челника репрезентативних синдиката и међусобних сујета оних који би морали да окупљају, а не да разједињују – сматра Душан Кокот, председник НСПРВ-а, који није репрезентативан, али се не може рећи да није утицајан синдикат.

Кокот подсећа да УСПРС као репрезентативна организација има апсолутно право и законску могућност да о својим поступцима самостално одлучује, па тако и о штрајку.

– С другима се нису консултовали и никога нису, осим у медијима, позвали на заједничко деловање, а све и да медијски позив уважимо као званичан, остаје питање изнетих захтева. НСПРВ сматра да, када говоримо о заради, једини захтев мора бити законитост у њеном обрачуну. Играње процентима „повећања”, који до јануара при овој инфлацији неће значити ништа, део је игре коју је тренутна власт наметнула као тему, а синдикати на то никако не би смели да пристају. Влада је донела цену рада у образовању и Уредбу о коефицијентима. Када би ти важећи акти живели и у пракси и када држава не би незаконито уговарала зараде испод вредности минималне, проблема не би било – увиђа Кокот.

Одобрени су захтеви директора 102 школе да се не примени законска могућност спајања ученика различитих разреда у комбинована одељења од петог до осмог разреда осмолетки, али је законско решење остало на снази.

– Комбинована одељења у вишим разредима су нонсенс дефинисан законом који се мора мењати. Очигледно су и у министарству схватили да је то непримењиво. Исто важи и када говоримо о смањењу максималног броја ученика у одељењу. Такве измене не могу бити плод само наших жеља, већ и могућности. Како да се 1. септембра, при већ формираним одељењима тако нешто проведе? Имамо ли људских ресурса за то? Колико новог новца је потребно у буџету за тај нови издатак? Камо среће да смо ове аргументе изнели на неком састанку просветних синдиката, који би морао претходити најави штрајка и протеста, али тог састанка нажалост није било. Данас синдикати у јавним службама имају горући проблем због закључка грађанског већа Врховног касационог суда у поступцима за регрес и топли оброк запослених на минималној заради. Оваква одлука суда даје простор законодавцу да у коефицијент сутра унесе и минули рад, рад викендом и на дан државног празника, сменски рад, путни трошак… Поражавајуће је да смо о овој проблематици више разумевања и консензуса направили са синдикатима из других делатности, него с онима у образовању – констатује челник НСПРВ-а.

Да су разлози за незадовољство просветних радника потпуно исти без обзира на то ком синдикату припадају, потврђује и Валентина Илић, председник Синдиката образовања Србије (СОС). Законско решење да се могу спајати одељења старијих основаца дугорочно би, упозорава она, значило катастрофу. Кад је о платама реч, слути да ће просвету снаћи проблем таквог утапања да ће сви запослени до шестог степена примати минималац.

– Разлика између примања за најједноставнији рад и за рад оних који су носиоци посла далеко је од онога шта би требало. Минимална зарада је 35.000 динара, а почетничка плата 66.000, што није ни један према два, а нама је циљ да буде један према три, па један према пет. Исти проблеми тиште просветне раднике, плате, спајање одељења, број ученика у одељењима, само треба наћи модус, како на то заиста скренути пажњу јавности. Штрајк упозорења, протест, не знам да ли је то најбољи начин уколико је реч о скраћивању часова. Обустава наставе у свим школама на један дан, чини се делотворнијом иако је ван законских оквира – указује Илићева.

Уверена је да би најбоље било да сва четири репрезентативна синдиката организују округли сто отворен за јавност, да се изнесу чињенице. По њеној оцени, од штрајкова упозорења запослени не добијају ништа, сем да их родитељи попреко гледају питајући „Докле више деца да не иду нормално у школу”, што је нарочито деликатно након три школске године обухваћене пандемијом.

– Просветна струка је часна, сви ми радимо у интересу деце. Треба наћи начин како да са што мање штете скренемо пажњу да је просвета у изузетно тешком стању. Синдикати треба заједно да наступају. Многе колеге прозивају синдикате због тога и кажу: „Хајде, већ једном, договорите се.” Истина је да нисмо посвађани, али и да не сарађујемо колико би требало. Већ је постало пословично да део просветних радника штрајкује првог септембра. Тог дана јесте општедржавни догађај то што деца крећу у школу и сада стварно људи имају разлог да буду срећни што се ђаци враћају у клупе на редовну наставу. Многи ће сигурно поставити питање шта сад опет хоће просветари, а ми смо спали на границу егзистенције. Ако се овако настави, нећемо имати наставнике који ће хтети да раде у школама, већ немамо довољно студената на наставничким факултетима, доћи ћемо дотле да овом професијом нико неће желети да се бави – сматра Илићева.

Чланови СОС-а одлучили су да нову школску годину почну одржавањем редовне наставе, Влади Србије и ресорном министарству упутиће захтеве да се за 25 одсто повећају плате запосленима у просвети и да се број ђака у одељењу смањи на 24. Ако до почетка новембра не буду формирани влада и ресорно министарство и не започну преговоре о захтевима просветних радника, из СОС-а најављују да ће предузети све облике синдикалне борбе, укључујући и штрајк.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА
Фото: М.С.Миладиновић